Опет то исто

0001 Азис султан ситан ферман пише
0002 У Стамболу граду бијеломе
0003 Преко Босне на Херцеговину
0004 До Мостара турскога дивана
0005 Омер-паши царскоме муширу,
0006 И Дервишу царском командиру:
0007 "Паше моје, да јазук ви било!
0008 "Што ми зевка ни узура нема
0009 "У Стамболу моме Цариграду?
0010 "Ни царујем нити господујем,
0011 "Не даду ми мазари крвави
0012 "Од Никшића града на ћенару,
0013 "Е ми Нишић у невољи цмили,
0014 "Љута га је опасала гуја,
0015 "Гора Црна и седморо Брда,
0016 "И његова око града раја,
0017 "А пред њима три српска сердара:
0018 "Од Лукова војвода Илија,
0019 "Који сједи граду на капију,
0020 "Од Рудина, ћилера грацкога,
0021 "Ту им сједи сердаре Шћепане,
0022 "Сердар Ђоко с племена Бањана,
0023 "Сва три сједе на Дугу крваву,
0024 "Нишићима затворили џаду,
0025 "Куда иде царева котрада,
0026 "Те их море и жеђом и глади
0027 "Има пуно три године дана.
0028 "А знате ли, лале моје праве,
0029 "Кад Нишиће Србима пуштимо,
0030 "Санџаку ће отворити врата,
0031 "Који брани сву Херцеговину,
0032 "Па ће ласно Босну приватити;
0033 "Кад саставе Босну и Србију,
0034 "Гору Црну и Херцеговину,
0035 "Хоће тражит’ Неманића царство,
0036 "Хоће турском додијати дину,
0037 "Но чу л’ те ме, лале моје праве,
0038 "Ето вама огњени солдати,
0039 "И велика од боја котрада,
0040 "Брже с војском на Дугу крваву,
0041 "Па на Дугу градите паланке,
0042 "Натурите од боја топове,
0043 "А Нишиће ране напуните,
0044 "И браните града од кавура,
0045 "А тражите три српска сердара
0046 "Али живе, ал’ њихове главе,
0047 "Пошљите их до Стамбола мога,
0048 "Ето вама вјера у ферману.
0049 "Слуго моја, Омер-паша стари,
0050 "Уфати ми војводу Јована,
0051 "Од племена равније Бањана,
0052 "Пошљи ми га у Стамболу жива,
0053 "Нећу ли га како превјерити,
0054 "Добар би ми био за везира,
0055 "Ђе се бије, свуди он добије,
0056 "Даћу њему мјесто Ћуприлића,
0057 "Е га бана у санџаку нема,
0058 "Он ће моју одметнути рају
0059 "Од санџака од Херцеговине."
0060 Ферман дође челеби-Мостару,
0061 Омер-паши царевом муширу.
0062 Кад видиотуру од султана,
0063 Он изнесе на диван фермана,
0064 А окупи паше и везире,
0065 И пред њима проучи фермана.
0066 Разумјеше царева фермана,
0067 Све пофата трољетна грозница:
0068 Није лако за Дугу зборити,
0069 А камо ли Дугом војевати,
0070 У њу често крваво мраморје,
0071 Вију вуци, грају гавранови,
0072 А пуцају српски џефердани,
0073 А из гласа кликују сердари:
0074 "На ноге те, браћо Србадијо!
0075 "Утврдите метеризе бојне,
0076 "Кад наљегу у Нишиће Турци,
0077 "Крв пролијте, жалити немојте
0078 "Ради Бога и народа свога,
0079 "Након себе спомен остављајте."
0080 На дивану разумјеше Турци.
0081 Дервиш паша тио бесидио:
0082 "Чујете ли, паше и везири,
0083 "Што нам султан од Стамбола пише?
0084 "Је ли боље мушки погинути
0085 "Ради вјере и турскога дина,
0086 "Но од свога гинути султана,
0087 "Сад што ћемо од живота свога?"
0088 Омер-паша бесиди Дервишу:
0089 "О Дервишу, царев командару,
0090 "Ето тебе огњени солдати,
0091 "И велика царева котрада,
0092 "Ајде с војском граду широкоме,
0093 "На Гацко ћеш учинити табор,
0094 "Док окупиш четрдес’т хиљада
0095 "Регулана царева солдата,
0096 "И остале Херцеговце Турке,
0097 "Док ти стигне царева котрада,
0098 "Брже да си на Дугу крваву,
0099 "Па на Дугу сагради паланке,
0100 "А натури од боја топове,
0101 "У Нишиће опремајте рану,
0102 "Добро тражи три српска сердара,
0103 "Не би ли ти добра срећа дала,
0104 "Да њихове изгубите главе,
0105 "Да их спремиш на диван султану.
0106 "За Јована немој се мучити,
0107 "Једном смо га себе добављали,
0108 "И превари четири везира,
0109 "Здраво пође своме завичају.
0110 "А ја одох мору на јалију,
0111 "Завешћу се у морску ђемију,
0112 "Док изидем Скадру на Бојану,
0113 "Покупићу Скадар и Бојану,
0114 "А дигнућу љуту Арбанију,
0115 "Саставићу војске сто хиљада,
0116 "Завешћу се Блатом широкијем,
0117 "На Брда ћу с војском ударити,
0118 "Књаз Николи забун учинити,
0119 "Да на Дугу индата не спрема."
0120 Тако рекли, па се послушали.
0121 Дервиш-паша окренуо војску,
0122 Ето њега Гацку широкоме,
0123 Па на Гацко табор учинио,
0124 Док окупи четрдес’т хиљада,
0125 Регулаша, царева солдата,
0126 И остале љуте Херцеговце,
0127 И стиже му од боја котрада.
0128 Па отале окренуо војску,
0129 Ето Дервиш на Дугу крваву,
0130 На Ноздре је табор учинио,
0131 Куле гради, а клачине пали,
0132 Утврдише метеризе бојне,
0133 У Нишиће опремају рану.
0134 Дочека га војвода Илија
0135 Су његово три стотине друга,
0136 С друге стране сердаре Шћепане,
0137 Дочекаше у Пресјеку Турке,
0138 Бој бијаху, боље не могаху,
0139 Док им Турци обрнуше леђа,
0140 А сердари сабље повадише,
0141 Па у Турке загон учинише,
0142 Те сијеку на буљуке Турке;
0143 Од Пресјека од воде студене
0144 До крваве Оџине Пољане
0145 Пет стотина глава посјекоше,
0146 Отеше им од боја топове.
0147 Ту их срете царева парада,
0148 И велика беглук регемента,
0149 На њих огањ оборише живи,
0150 Погинуше обадва сердара,
0151 А сердара Николића Шога,
0152 Њега љутом раном обранише.
0153 У сердара ваљана дружина,
0154 Млади момци од боја јунаци,
0155 Не даше им посјећи сердаре,
0156 Унијеше оба у планину.
0157 Кад сердари српски погинуше,
0158 Полећеше сјени од јунака,
0159 Сиви соко од Дуге крваве,
0160 Па одлеће на Цетиње славно
0161 До књажеве велике биљарде.
0162 Кад долеће соко на Цетиње,
0163 На врата га стража дочекала,
0164 Пролетио соко на пенџере,
0165 За демир се ноктим’ приватио,
0166 А у џаме крилом ударио,
0167 Соко цикну како гуја љута.
0168 Књаз Никола сједи у биљарду,
0169 И код њега Мирко и сенати,
0170 Нит’ ко чује нити разумије
0171 До Николе у столици књаза.
0172 Он познаде сјени од јунака
0173 Десном руком џаме отворио,
0174 Соко сиви паде му на руке,
0175 Испод крила књигу њему дава.
0176 Књаз видио што му књига каже,
0177 Па с’ удари по кољену руком:
0178 А да моје од крајине крило!
0179 Из столице на ноге скочио,
0180 Па се шета по дугој биљарди.
0181 Зачуди се Мирко и сенати
0182 Ко донесе карту у биљарду.
0183 Ниједан га не смије питати,
0184 Но подоцкан Петровићу Мирко
0185 Господару приступио руци:
0186 "Књаз-Никола, земљи господару,
0187 "Оклен карта ватром изгорјела
0188 "Ко за абер каза у биљарду?"
0189 Књаз Никола проговара Мирку:
0190 "О мој бабо, Петровићу Мирко,
0191 "Желио си боја с војводама
0192 "Да с турскијем ратимо султаном.
0193 "Ето боја, а ето мегдана,
0194 "Ето Турци на Дугу крваву,
0195 "Куле граде, а клачине пале,
0196 "Утврдили метеризе бојне,
0197 ”Натурили алкали топове,
0198 "Па пригоне у Нишиће рану.
0199 "Данас кавга на Пресјеку била,
0200 "Погинула од крајине крила,
0201 "Два сердара Шћепан и Илија,
0202 "Оба су ви данас погинули
0203 "На крвавој Оџиној Пољани.
0204 "Но војводе, на ноге устан’те,
0205 "Па на пола дијелите војску,
0206 "Полу с Мирком на Црницу равну,
0207 "Сад ће Омер на Брда камена,
0208 "Има за њим војске сто хиљада;
0209 "Полу с Петром на Дугу крваву,
0210 "Осветите два наша сердара.
0211 "Да су јуче други погинули,
0212 "Они би их осветили брзо."
0213 Па дозивље Петра Вукотића:
0214 "Брже да си на Дугу крваву,
0215 "И ето ти нахија катунске,
0216 "То је срце наше Горе Црне,
0217 "А још ћу ти спремити војвода
0218 "Од Цетиња Мартиновић-Марка,
0219 "Од Његуша Радоњића Ива,
0220 "И војводу Матановић-Ђура,
0221 "А од Цуца војводу Милоша,
0222 "Од Грахова војеводу Анта,
0223 "Ја га бољег немам за мегдана,
0224 "Од Дромњака Церовић-Новицу,
0225 "Он ће довест’ Пиву и Дромњаке.
0226 "А кад чује Ђоко и Јоване,
0227 "Сами ће ти с Бањанима доћи,
0228 "Све итају да замећу кавгу.
0229 "Крв пролите жалити немојте
0230 "Ради части и слободе драге."
0231 Кад војводе разумјеше књаза,
0232 Сви једнако на ноге скочише,
0233 Њима млађи коње приведоше
0234 У племена своја поиташе.
0235 Капетане себе добавише,
0236 Па им наред од Цетиња кажу.
0237 Капетани војску окупише,
0238 На крваву Дугу поиташе,
0239 Сваки ита, а за Петра пита.
0240 Кад дођоше на Дугу крваву,
0241 У Стогове табор учинише,
0242 Ту наоде Петра Вукотића,
0243 Дервиш паша с војском на Ноздрама.
0244 Тада Петар војводе окупља:
0245 "Сад, војводе, ако Бога знате!
0246 "Видите ли силу у Дервиша,
0247 "Има војске четрдес’т хиљада,
0248 "У нас, браћо, четрдест стотина,
0249 "Можемо ли заметнути кавгу,
0250 "И царевој сили одољети?
0251 "Да је мајка родила јунака,
0252 "Да до Гацка широкога пође,
0253 "Да уводи Гацко и паланке,
0254 "На Ништице да им ударимо,
0255 "Да Дервишу џаду затворимо,
0256 "Лако бисмо њега потиснули,
0257 "И његову оборили грађу."
0258 Ко чујаше, они не хоћаше,
0259 Ко не чује, многи отић’ ћаше.
0260 У ријечи коју говораше,
0261 Док ето ти дели перјаника,
0262 Од Грахова Шаиновић-Рада,
0263 На рамену везена шишана,
0264 И војводи Петру говораше:
0265 "Ја ћу тебе вјерно послушати,
0266 "И поћи ћу Гацку широкоме,
0267 "Уводићу Гацко и паланке,
0268 "Ја ћу своју изгубити главу,
0269 "Чекаћу те док огрије сунце;
0270 "Ако тебе абера не дође,
0271 "Ни ме чекај, нити ми се надај."
0272 Таде Петар Раду говораше:
0273 "Чујеш, Раде, од крајине крило,
0274 "Ако здраво до Цетиња сађем,
0275 "Молићу се на Цетињу књазу,
0276 "Вишу ће ти примакнути плату."
0277 Да ви’ш Рада родила га мајка,
0278 Ето њега ноћно низ планину.
0279 Кад до Гацка широкога дође
0280 Све су поље коњи притиснули,
0281 Који гоне војничку контраду,
0282 Све на њима рана и џебана,
0283 Кириџије јеглен заметнуле:
0284 Савијајте коње на ливаде,
0285 Е нам сјутра ваља уранити,
0286 На крваву Дугу поитати,
0287 Е је турска погладњела војска.
0288 А то Раде и слуша и гледа,
0289 Милије му од свијета било,
0290 Па ето га натраг уз планину.
0291 Љуто му је додијала жеђа,
0292 До бунара воде долазио.
0293 Ту находи Ђока и Јована,
0294 Све им што је и како је каже.
0295 То Јовану врло мило било.
0296 И још њима Раде говораше:
0297 "Сјед’те, браћо, код воде бунара,
0298 "Док до Петра војеводе пођем,
0299 "Докле сване, довешћу ви војску,
0300 "На Ништице да им ударимо."
0301 У Стозима у ордију дође
0302 Под чадором Петра Вукотића,
0303 Све војводе на совјету нађе,
0304 Њима Раде добро јутро виче,
0305 Војводе му добром одазивљу.
0306 Дадоше му плоску и ракију,
0307 Док се мало Раде одморио.
0308 Војвода му Петар проговара:
0309 "Је’ ли, Раде, шићар уводио,
0310 "Хоће л’ брзо од боја котрада?"
0311 Раде њему прешио одговара,
0312 Све му што је и како је каже:
0313 "Ви чините сад како ви драго."
0314 Кад војвода Петар разумио,
0315 Он дозива два сокола сива,
0316 Баш од Чева харамбашу Пека,
0317 Од Грахова Пејовић-Николу:
0318 "Ви узмите хиљаду момака,
0319 "Од племена мијешајте војску,
0320 "А ето ви Ђока и Јована,
0321 "Они ће ви наред учинити,
0322 "А ја ћу вас од Дервиша бранит’,
0323 "Да би знао да ћу погинути,
0324 "Низ Дугу им индат пуштат’ нећу."
0325 То јунаци кад су разумјели,
0326 Од племена војску приватише,
0327 Још их Петар добро сјетоваше:
0328 "Ајте мудро низ планину мучке,
0329 "Да вас турска не привиди стража,
0330 "Док сађете на Ништице равне,
0331 "Крв пролите, зажалит’ немојте."
0332 Па их ето низ планину мучке,
0333 Кад сађоше на Ништице равне,
0334 Тек гранило од истока сунце,
0335 Ту находе Ђока и Јована.
0336 Војводама добро јутро вичу,
0337 Војводе им добром одазивљу.
0338 У ријечи коју говораху,
0339 Од града се отворише врата,
0340 А пођоше алајли барјаци,
0341 А за њима суварије љуте,
0342 На рамо им дугачке гаргије,
0343 А за њима војничке коморе,
0344 Наоколо беглук регемента,
0345 Те чувају војничке коморе.
0346 Тада рече војвода Јоване:
0347 "Саде, Пеко, страга од паланке
0348 "И за собом води Озриниће;
0349 "На сриједи, Пејовић-Никола,
0350 "И за собом води Граховљане;
0351 "А ја одох, браћо, до Злоступа.
0352 "Кад с’ одвоје задњи од паланке,
0353 "А кад први дођу до Злоступа,
0354 "Тада ћемо, браћо, ударити."
0355 Тако рекли, па се послушали,
0356 Па на троје раздвојише војску.
0357 Кад дођоше први до Злоступа,
0358 Одвојише задњи од паланке.
0359 Кад то виђе Пејовић-Никола,
0360 Ударио на сриједу снажно,
0361 Јован спријед, а Пеко острага,
0362 Завикаше гласом Црногорци,
0363 Стаде цика танкије пушака,
0364 Стоји буба сјајнијех мушкета,
0365 Загрмјеше топови с паланке,
0366 Земља јечи, ведро небо звечи,
0367 Модар пламен веже за облаке.
0368 На параде дочекују Турци,
0369 Бој бијаху, ма их не помага,
0370 Но су Срби кидисали снажно.
0371 То зачуо Дервиш на Ноздрама,
0372 Па им индат низ Дугу опрема,
0373 Ма му не да Вукотић војвода
0374 Су његова дванајес војвода,
0375 И остали храбри Црногорци,
0376 Огњем бије, огањ дочекује,
0377 Пала тама од неба до поља,
0378 Зачуди се у голији вила,
0379 Какви јади нађоше Дервиша.
0380 Бој се бије за девет сахата,
0381 Докле сунце на гору пануло,
0382 А у боју нестаде Турака,
0383 Таде Петар Богу се мољаше:
0384 "Боже, пушти вијар уз голије,
0385 "Да прећера у крајеве таму,
0386 "Да ја видим чија гине војска,
0387 "Чија гине, чија ли добива."
0388 Бог му пушти вијар низ голије,
0389 Те подиже у крајеве таму.
0390 Кад погледа Вукотић војвода,
0391 Од Турака ока жива нема,
0392 Црногорци добили поштење,
0393 Они носе на гомили главе,
0394 А ћерају коморе војничке,
0395 И у њима цареву котраду,
0396 Они носе многе рањенике;
0397 Доцкан дође војвода Јоване,
0398 Рони сузе низ бијело лице.
0399 Вукотић му ријеч говораше
0400 "Дај, Јоване, што си одоцнио?" -
0401 "Вукотићу, немој ме питати,
0402 "Данас су ми обломљена крила,
0403 "Сердар ми је Ђоко погинуо
0404 "Са Лазаром братом рођенијем."
0405 Вукотић га Петар разговара:
0406 "Нијесу ти, брате, погинули,
0407 "Но велики спомен оставили,
0408 "Да им душа код Бога почива."
0409 Ту погибе војске од Турака
0410 Свега на број три хиљаде равно.
0411 Црногорци кад се окупише,
0412 Рањенике своје намјестише,
0413 А јунаке мртве покопаше.
0414 Ту је српска заноћила војска,
0415 А на Ноздре паша и ордија,
0416 Замркоше без вечере Турци,
0417 О јаду се бјеху забавили.
0418 Нити смију низ Дугу одити,
0419 Нити могу оставит’ паланке,
0420 Напријед им путовања нема,
0421 А у Гацко бјежат’ не смијаху.
0422 Таде Дервиш ситну књигу пише,
0423 Вукотићу у ордију спреми:
0424 "Пушти мене низ Дугу крваву,
0425 "Да се Гацку широкоме вратим,
0426 "Ево тебе седам паланака,
0427 "И Нишића града на ћенару.
0428 "Чини, Петре, како ти је драго."
0429 Књига Петру у ордију дође.
0430 Кад видио што му Дервиш пише,
0431 Милије му од свијета било,
0432 Па Дервишу ситну књигу спреми:
0433 "Причекај ме на Ноздре, Дервишу,
0434 "Сјутра ћу ти ударити снажно,
0435 "Па ћеш знати што су Црногорци."
0436 Кад Дервишу ситна књига дође,
0437 Препаде се, срамота га била!
0438 Не см’је чекат Вукотић-војводу,
0439 Ни његове младе Црногорце,
0440 Него ноћно Дугом навалио,
0441 И утече Гацку широкоме,
0442 Он утече, ругат’ му се није.
0443 Кад свануло и грануло сунце,
0444 Таде Петар уређује војску,
0445 Да удари на Ноздре Дервишу,
0446 Кад Турчина нема ђавољега,
0447 Оставили цареве паланке.
0448 Вукотић се наљути војвода,
0449 Па завика храбре Црногорце,
0450 Обалише седам паланака.
0451 Слава Богу и светоме Луци,
0452 Кад низ Дуге утекоше Турци,
0453 Част и слава Петровићу књазу,
0454 Свијетле му на прсима арме,
0455 На совјету међу краљевима,
0456 Кад на Дугу предоби поштење.