Опет то, али друкчије (Не узима се сестра)

* * *


Опет то, али друкчије

Овце пасла дјевојчица,
По имену Јагодица;
На друму је пландовала,
На камену ужинала,
Из камена воду пила. 5
Крај ње прошло девет браће,
Девет браће Југовића;
Најстаријем Марко име,
А млађем је Радоица.
Сви рекоше једним гласом: 10
„Ај'мо женит' Радоицу,
Просићемо Јагодицу.“
Што рекоше, учинише;
Испросише Јагодицу,
Оженише Радоицу. 15
Кад су пошли на вјенчање,
Ваздан киша препадала
И громови препуцали;
Кад су дошли на вјенчање,
Олтари се порушише, 20
А попови зан'јемише.
Ал' говори Радоица:
„Душо, срце Јагодица!
Да ми нисмо штогод рода?“
Ал' говори Јагодица: 25
„Душо, срце Радоица!
Кад сам била ја малена,
Моја ј' мама казивала
Да ја имам девет браће,
Девет браће Југовића: 30
Најстаријем Марко име,
А млађем је Радоица.“
Ал' говори Радоица:
„Душо, срце Јагодица!
Ако сам ти прстен дао, 35
Братац секи од милости;
Ако сам те пољубио,
Братац секу од милости.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомена

  • Матица, III, 20. VIII 1868, 23, 539.
  • Српске народне песме, бр. 34, из збирке Ђ[орђа] Рајковића.
  • Варијанте: Рајковић, бр. 215 и 216; НП Вила, бр. 177; НП Даница, бр. 222.

Референце

Извор

  • Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 183-184.
  • Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 196-197.