Опет то, али друкчије (Вук 751)

* * *


Опет то, али друкчије

Платно б'јели Скадарка дјевојка
Ниже Скадра града бијелога
На Бојани студеној водици;
Туда чобан своје стадо јави,
Стадо јави, дјевојци бесједи: 5
„Купи платно, Скадарка дјевојко!
„Купи платно, бјежи своме двору;
„Ево иде сва царева војска,
„Покупиће твоје б'јело платно."
Ал' бесједи Скадарка дјевојка: 10
„Не будали, чобан од оваца!
„Није мајка родила јунака,
„Нн кобила коња ождр'јебила,
„Који б' к мени воду преплнвао,
„Покупио моје б'јело платно." 15
Док су они у ријечи били,
Ал' ето ти војске на Бојану.
С ону страну те воде Бојане,
С ону страну Турска леже војска;
Ал' дозива паша господине: 20
„Ид' отале, Скадарка дјевојко!
„Не б'јел' платна, не плаши нам коња,
„И не дражи по војсци јунака;
„Јер ћу наћи у војсци јунака,
„Који ћ' к теби воду препловити, 25
„Уватити Скадарку дјевојку."
Одговара Скадарка дјевојка:
„Да Бога ми, пашо господине!
„Док је мени по Скадру јунака,
„Не бојим се твојије Турака." 30
Цикну паша, како змија љута,
Па он пусти по војсци телала:
„Није л' мајка родила јунака
„И кобила коња ождр'јебила,
„Којино ће воду препловити, 35
„Уватити Скадарку дјевојку,
„Довести је паши на дивана;
„Паша би му комад љеба дао,
„Комад љеба, четрдесет села."
Сви јунаци ником поникоше 40
И у црну земљу погледаше,
Не пониче Туре азнадаре,
Већ бесједи паши господину:
„Да Бога ти, честити везире!
„Је ли тестир воду препловити ?" — 45
„Јесте тестир, Турске момче младо!
„Јесте тестир, Бог те научио!"
Онда скаче Туре азнадаре,
Оно скаче у воду Бојану
На дорату на добру коњицу; 50
А кад видје Скадарка дјевојка,
Да је Туре на по воде ладне,
Она купи своје б јело платно,
Паке бјежи Скадру бијеломе.
Бјежи Скадру, бјежи својој мајци; 55
За њом лети Туре азнадарче.
Кад то видје Скадарка дјевојка,
Она баца своје б'јело платно,
Она баца у зелену траву,
Не би ли се Туре забавило; 60
Ал' на платно Туре и не гледа,
Веће шиба дору коња свога,
Да увати Скадарку дјевојку.
А кад видје Скадарка дјевојка,
Та да ће је Туре састигнутп, 65
На врату јој ђердан од дуката
Од четр'ест и четири струке,
Она кида ђердан испод врата,
Па га баца у зелену траву,
Не би ли се Туре забавило; 70
Ал' на ђердан Туре и не гледа,
Већ он шиба дору коња свога.
Да увати Скадарку дјевојку.
Бацала је Скадарка дјевојка,
Бацала је ђердан од бисера 75
Од четр'ест и четири струке,
Не би ли се Туре забавило;
На то Туре ни гледати не ће,
Већ он шиба дору коња свога,
И састиже Скадарку дјевојку, 80
Увати је за бијелу руку;
Њега брати Скадарка дјевојка:
„Богом брате, Турско момче младо!
„Не носи ме паши на дивана,
„Већ ме пуштај двору бијеломе; 85
„Јер сам млада скоро испрошена
„3а влашића Шестокриловића,
„У пићу је тешка попилица,
„А у кавзи љута кавгаџија,
„Оће вратит' жао за срамоту; 90
„Пуштај мене двору бијеломе,
„Ја ћу тебе за брата држати."
Но то Туре ни слушати не ће,
Већ је баца за се на коњица,
Три пута је опасало пасом, 95
А четвртом од сабље кајасом,
Па наплови на воду Бојану,
Он наплови, и на брег исплива,
Кад је Туре на брег испливало,
Оно сјало са свога дората, 100
Пак се мало било забавило
Изл'јевајућ' воду из чизама;
Ал дјевојка одвећ мудра била,
Она тргну коња за уздицу,
Па окреће доље низ водицу, 105
Как' окрену, у Бојану скаче;
Кад се Туре натраг обазрело,
Ал' дјевојка на полу Бојане.
Њу ми сестри Туре азнадарче,
Њу ми сестри Богом великијем 110
И заклиње светијем Јованом:
„Богом сестро, Скадарка дјевојко!
„Богом сестро и светим Јованом!
„Врати мени мог добра дората,
„Ево теби тврду вјеру дајем, 115
„Кунем ти сс Богом истинијем
„И мојијем свецем Муамедом.
„Ништа теби учинити не ћу!
„Поврати ми мог добра коњица,
„Даћу теби до триста дуката. 120
„Још к отоме златан прстен с руке
„За залогу мојега братинства,
„Мог братинства, а твога сестринства."
Ал' говори Скадарка дјевојка:
„Муч', не лудуј, Турско момче младо! 125
„Не би ти се ја сад повратила
„За све благо цара честитога,
„А камоли за твоје дукате;
„Ја сам тебе Богом братимила,
„Да м' не водиш паши на дивана; 130
„Ти ми ниси прим'о за братинство;
„Не ћу ни ја теби за сестринство;
„Како ј' теби бити без коњица,
„Тако ј' мојој браћи без сестрице.
„Твога дору водим своме двору, 135
„А од двора своме суђенику,
„Суђенику, Шестокриловићу,
„Кад ми јунак рујно вино пије,
„Нек се јунак међу друштвом вали,
„Да је љуба довела му дору, 140
„Баш довела, од Турак' отела!
„Цикну, врисну Туре азнадарче:
„Мили Боже, чуда големога!
„Од иљаде не може се наћи,
„Који би ме јунак преварио, 145
„Превари ме Скадарка дјевојка!"
Па он трже ноже од појаса,
И удара себе у срдашце:
„Каде није доре коња мога,
„Нека није ни мене јунака!" 150

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 615-619.