* * *
Опет тада
Жарки кове и сребрни, да дивно ти сјаит!
Домаћине, мудра главо, да много ти знаш!
У тебе су златни ножи и свилени пас;
Више ваља, домаћине, твој поштени глас,
Него твоји златни ножи и свилени пас. 5
Част да ти је, домаћине, /
И црвено вино!
Попиј и ту и другу,
Да ти обје пробуду!
[Упореди напред бр. 18, 54, и 14, бр. 117]
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 56.
