Опет тада (78)

* * *

Опет тада

Ливада се уресила
Све цвијећем бијелијем,
Бијелијем, црвенијем.
Усред тога зелен боре,
А под бором млада Стане, 5
Она вије два вијенца,
Један себе, други Косту:
Који Косту намјењује,
У њ ми здравља принижује;
Који л' себе намјењује, 10
У њ бисера прикићује.

Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 50-51.