Опет Морачани с Турцима

* * *


Опет Морачани с Турцима

0001 Фала Богу! фала јединоме!
0002 Ка’ Морачу тама притиснула
0003 Од жестока праха и олова
0004 А од паре коњске и јуначке,
0005 Не види се коња ни јунака;
0006 Бога моли војводина љуба:
0007 „Боже! вијор од планине пушти,
0008 „Да разагна маглу у крајеве,
0009 „Да ја виђу, чија гине војска,
0010 „Чија гине, чија ли добива.”
0011 Бога моли, и умолила га:
0012 Тихо вјетар од Јаворја пуну,
0013 Те разагна маглу у крајеве,
0014 Испод магле млада погледала,
0015 Те угледа доброга јунака,
0016 Боја кнеза од Мораче доње,
0017 На њега су седам, осам рана,
0018 О коњу му седамнаест глава,
0019 Те му млада ријеч говорила:
0020 „Млади кнеже од Мораче доње!
0021 „Умијеш ли мене право казат’
0022 „А за Мину, мога господара,
0023 „И Стефана, његовога сина,
0024 „Је ли њина погинула војска?”
0025 Но јој Бојо ријеч говорио:
0026 „Кад ме питаш, војводина љубо!
0027 „Ја ћу тебе право кажевати:
0028 „Војводи се уморише руке,
0029 „По Морачи сијекући Турке,
0030 „Шест стотина погибе Турака:
0031 „И погибе од Брда сердару,
0032 „Око њега седам, осам друга,
0033 „Још се момче нагна од Роваца.
0034 „По имену Шћепановић Ново,
0035 „Те он узе алај-барјак царев,
0036 „И у барјак небројено благо;
0037 „Нека носи, весела му мајка!
0038 „Е су њему двори опанули,
0039 „Не би л’ своје дворе поновио,
0040 „Да је суда у овијех људи,
0041 „Још би Нова добро даровали,
0042 „Даровали злаћеном челенком;
0043 „Теке њима Ново не зафаља,
0044 „Но је њему Бог и срећа дала.
0045 „Добио је на мегдан јуначки!”


Извор

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.