Опасна игра (драма)/33
◄ XIV | XV | ► |
XV
МОНЕЛ, ОВЕН
МОНЕЛ(пошто оду, пада тешко сломљен у столицу).
ОВЕН(кад је испратио Нанету и Данијела, враћа се Монелу и спушта му пријатељски руку на раме): Вама треба пријатељске утехе, докторе!
МОНЕЛ (диже се и пада му у наручје): Водите ме, Овене, мојим књигама. Живот је тако свиреп; вратите ме мојим заблудама!