Окићен соко
Из Мостара
Соко лети више Сарајева,
Набојени’ нога до кољена,
Позлаћени’ крила до рамена,
Накићене круне од бисера.
Њега гледе сарајке ђевојке, 5
Њега гледе — па су говориле:
„Ој, Бога ти, сив зелен соколе,
„Ко набоји ноне до кољена?
„Ко позлати крила до рамена?
„Ко накити круну од бисера? 10
Њима соко тихо проговара:
„Ој, Бога ми, сарајке ђевојке,
„Дворио сам добра господара,
„Господара дужда мљетачкога,
„У њег' бјеху три шћери ђевојке: 15
„Старија ми ноге набојила,
„А средња ми крила позлатила,
„Најмлађа ми круну накитила."
„Ој, Бога ти, сив зелен соколе,
„Која теби најдража бијаше? 20
„С којом би се јунак оженио?“
„Ој, Бога ми, сарајке ђевојке,
„Старијом бих љето љетовао,
„А са средњом зиму зимовао,
„С’ најмлађом бих вијек вјековао, 25
„Са њом би се јунак оженио,
Јер у јутро рано устајаше,
„Своме баби каву износаше,
„Самурли га ћурком пригрћаше,
„А бабо је севди ђулом зваше; 30
„А ја јунак: „севдо срце моје!
„„Севдо срце севдишеш ли мене,
„„Севдишеш ли и бегенишеш ли?“
„„Како ћу те болан севдисати:
„„Ти мој момак, а ја ти госпоја?" 35
„Удри пуста од Бога морија,
„Мор морила Стамбол поморила,
„Дође пуста у дуждеве дворе,
„И умори севдо, срце моје;
„А ја јадан пођо по свијету, 40
„Кано чела по медном цвијету.
Прибиљежио: Јово Тута.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
