Оздол иде, Доне, бело Раде.
Ем путује, Доне, ем питује:
„Чијо оро, Доне, најубаво?“
„Најубаво, Доне, девојачко.“
„А са што је, Доне, накитено?“ 5
„Сас дубле је, Доне, накитено.“
„А са што је, Доне, посипано?“
„Сас бисер је, Доне, посипано.“
Референце
Извор
Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 168.