Ожалошћена породица/19
ПОЈАВА V
МИЋА, АГАТОН, СИМКА
МИЋА (гледа за њом, седа, пали цигарету).
АГАТОН (враћа се из собе, за њим Симка): Гле, и ти си ту?
МИЋА (увређено): Како то: гле, и ти си ту? Може бити ја бих пре вама могао рећи: гле, и ви сте ту?
АГАТОН: Море, ја и ти ништа; нама и јесте место овде, али скрхала се цела фамилија.
МИЋА: Зар баш сви?
АГАТОН: Па сви, дабоме! Ето ту, у тој соби је Сарка. По цео дан седи на балкону, а ако и изиђе из собе, она звони. Тамо су Танасије и Вида, по цео дан седе у соби и израчунавају свакоме од нас степен сродства са покојником. Тамо су опет Прока са Гином. Узели ону собу где стоји покојникова каса и Гина по цео дан плаче крај касе. А тамо је горе Трифун; нашао у трпезарији један стари шпил карата, па сам самцит игра, а дели удвоје.
СИМКА: А коју си собу ти узео?
МИЋА: Ја? Ону која ми и припада. Узео сам покојникову собу.
СИМКА: Па тамо још гори кандило?
МИЋА: Ја сам га, боме, угасио.
СИМКА: Како да га угасиш, забога? Па то је горело за душу покојникову.
АГАТОН: Па ако, Симка, горело је недељу дана, па шта ће му више.
МИЋА: Дабоме!...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|