Ожалошћена породица/10
ПОЈАВА Х
ПРЕЂАШЊИ, без АГАТОНА и СИМКЕ
САРКА (пошто су отишли): Ама, ви; ови нешто шушкали, шушкали, па одједанпут одоше?
ГИНА: И мени то паде у очи!
ВИДА (прилази Танасију, поверљиво): Ево, сеци ме где сам најтања, ако не знам шта су шапутали Агатон и Симка.
ТАНАСИЈЕ: Ама, и ја бих као рекао.
ВИДА: Хоће да се уселе, видећеш, хоће да се уселе овде.
ТАНАСИЈЕ: Па сад, шта му можеш, и боље нека се усели неко од наших.
ВИДА: Па ако треба неко од наших, ти си ваљда најпречи.
ТАНАСИЈЕ: Па јест', ал' ето, кад ће већ Агатон...
ВИДА: Па оно по теби, какав си, може ти Агатон и главу појести. Не слушам ја тебе, него ћу кући, да спакујем мало прњице, а и ови да се разиђу, па ево мене, а ти, ако хоћеш, дођи! (Гласно.) Право каже Агатон, нема шта више да чекамо. 'Ајде, Танасије, 'ајдемо. Бога ми, једва чекам да одем кући да се одморим. 'Ајде, збогом остајте. (Оде.)
ТАНАСИЈЕ: Па јест, да се одморимо. Збогом! (Оде за Видом.)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|