Од бабице
Мори, бабице,
мори, невернице,
кад си се закрстила,
ти си запостила.
Мори, бабице, невернице, 5
зашто л’ жеш?
Кад си Северинку
зајела од главу,
с главу памет нема,
с очи не гледа, 10
с језик не вреви,
с руће не работи,
с’ с срце не подлати,
с нође не оди!
О мори, мори, бабице, 15
мори, невернице,
одстани се, омани се,
оправан ти пут казујем:
ти чеш Северинкину
главу да пос’неш, 20
како шиба посечена;
иди у онуј воду д’лбоку
где се Дунав с’ с море састаља,
где се вода не плива,
где се брв не прави, 25
тамо иди!
тамо лети летуј,
тамо зимуј;
од Северинку да се одстанеш,
да се одстанеш, да се оманеш! 30
Пошто мажеже острушку боје:
Не жежем биљћу,
не л'жежем на бабице главу!
