Огрејала јасна месечина,
лако греје, далеко се види,
дор до цара града.
Ој месече, царев неверниче,
што не грејеш цару на вечеру, 5
него грејеш ајдук’ по планини,
да си деле сиротињско благо,
кому благо, кому што је драго.
Референце
Извор
Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 357.
