Овце пасла Миља Лазарова
Овце пасла Миља Лазарова
пасла и је до девет године
никаква јем врева не излезла.
Кад наступи десета година,
мало врева т'г Миље излезла. 5
Брат је позвал голему гарију,
а Миља че постад да му сече
и да поје песме пред жетвари.
Весела је Миља све до пладне,
веселе је песме испојала, 10
по пладне се Миља огњевала,
она с песму слугу питувала:
„Ел си ишал на мало пландиште,
ел си пољил т’ј бели босиљак”.
Слуга Миљи свирком одговара: 15
„Бил сам, Миљо, на мало пландиште,
и пољил сам т’ј ситан босиљак,
два пут с млеко трећи пут с'с воду”.
Брат је Миљу тој све разумео.
Оче Миља брата да си пита: 20
„Нестала је, брале, ладна вода".
„Иди, сестро, та воду донеси".
Пошла Миља да донесе воду,
а он појде по Миљу потајно.
Миља је у колибу улезла. 25
Смејало се њојно мушко чедо.
Питује га Миља Лазарова:
„Ел се смејеш на мајку девојку,
ел се смејеш на башту бећара?”
„Не се смејем на мајку девојку, 30
ни се смејем на башту бећара,
ја се смејем на ујћу Јована,
што он иде по тебе потајно,
сабљу носи мене да посече.
Ал ја знајем к’кво чу да вревим: 35
Немој, ујћо, мене да посечсш,
ја чу, ујћо, јунак да ти будем,
оно оче размирно да буде,
па чу теб' од војску да одменим”.
