Ове године не долази Јовањ дан
Ма чуда људи, душе ми! каже поп, да ове године не да славити празник светога Јована по божићу (крститеља на 7 јануара), и рече: који би га славио или светковао, да ће платити у цркву пет ока воска глобе. — Ма шта кажеш болан! ко не би славио и светковао светога Јована који је до Бога најпрви? — А ја ти кажем и мојом душом заклињем, да не ће, па ко не вјерује, да се окладимо у што гођ хоће. (Многи се заинаде, па и окладе). Ево се ја кладим у вино за сву ову дружину, и да ће доћи, и да ће се славити. — (Окладе се и оставе заклад за пиће). Ево како — рече причалац —: од Васиљева дне почиње ли друга нова година? — Почиње — одговоре му. — Сад браћо! кажите, или сам ја добио оклад, али он? (Сви у смијех па реку :) — Ти брате, душе ми.
Референце
уредиИзвор
уредиВрчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 206.