* * *
[Овај камен дрво био]
Овај камен дрво био
па се окаменио.
У (Марка) бољка била
па се не померила.
Дођоше камени сватови 5
и однеше Ницину девојку.
Усту, мицино, каменицо!
Усту тамо, не овамо!
Да си мања од маково зрно!
(314, с. 88)
|
|
Певач, место записа и напомена
Референце
Извор
- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 167-168. бр. 264.
- Петровић, Алаксандар. Народно бајање у неким селима Крагујевачке Јасенице, ГЕМ, VIII (1933), с. 88.