Обичан човек (шала у три чина)/19
V
ДАМЊАНОВИЋ, ДУШАН
ДУШАН: Можда не би било рђаво, кад бих ја мало сишао у Београд? Шта мислиш?
ДАМЊАНОВИЋ: Одиста не би. Пријатно ми је овде у гостима, али бих ипак волео да се та ствар сврши што пре.
ДУШАН: Чуо си шта каже твој рођак; врло је могућно да добијеш и помиловање, сутра ће се поднети предлог.
ДАМЊАНОВИЋ: Право да ти кажем, не знам зашто, али сада веома желим помиловање.
ДУШАН: Онда ћу сутра у Београд; боље је за сутра да оставим.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|