Ниша Јана малена Јована
Ниша Јана малена Јована
Нишала га па му говорила:
„Расти, расти, малени Јоване,
Расти, расти никад не дорас’о.”
Она мисли нико је не слуша
Њу слушала њена стара мајка
„Мучи Јано, муком замукнула
Ти не куни малена Јована
Кад ја стати тебе проклињати
Ти се нећеш никада удати
Док не чујеш рибу да попева
Мрамор камен с брега да отпева!”
Тад је пошла Јана, лепа Јана
Тад је пошла уз тихо Дунаво:
Да дочује рибу да попева,
Мрамор камен с брега да отпева.
Њу сусрете Лазаре возаре:
— „Где си пошла Јано, лепа Јано?”
— „Ја сам пошла уз тихо Дунаво
Да дочујем рибу да попева,
Мрамор камен Јано, лепа Јано!”
— „Врат се натраг Јано, лепа Јано!
Где си чула риба да попева,
Мрамор камен с брега да отпева?!”
Имена лица од којих су забележене песме
уредиБаба Цвета из села Рогњева.
Извор
уредиСтанковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 33., стр. 34-35.