Нимфа (Војислав Илић)
Нимфа (Војислав Илић) Писац: Војислав Илић |
Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана,
И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава;
Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава,
И благи покој влада
У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана,
Живљаше нимфа млада.
Она је певала песме у ведре, звездане ноћи,
Болно-слађане песме. С румених усана њени'
Трепташе чаробни припев: „Ја љубим у самоћи,
Пастиру, ходи к мени.“
И пастир иђаше њојзи, занесен мислима сретним,
Да вечно остане тамо.
А месец двороги светли... На обалама цветним
Тишина влада само.
11. август 1888.
Извори
уреди- Војислав Илић: Лирско песништво, страна 97, 2. књига, Вук Караџић, Београд.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|