* * *
[Никола се на рај наслонио]
Никола се на рај наслонио,
Па из раја у пак’о погледа,
У паклу је млада удовица,
Обрће се кано кукавица;
Питаше је мали Николица: 5
„Ој, Бога ти, млада удовице,
Шта си млада Богу сагрешила
Кад ти ниси раја достанула?"
— Ој Бога ми мали Николица,
Кад ме питаш право да ти кажем, 10
Трипут сам се млада удавала,
И нашла сам троје пасторчади:
Које рекло: „Дај ми леба мајко!"
Ја сам њему студен камен дала
Које рекло „Дај ми воде мајко.“ 15
Ја сам њега јеђу напојила;
Које рекло „Опаши ме мајко!"
Ја сам њега гујом опасала,
То сам млада Богу сагрешила,
Те ја раја нисам достанула. —20
|
|
Напомене
- Покупио их и послао Жнвоин Радоњић учитељ у Штитиру у Мачви.
- Песма редни број 1.
- Народне песме (Још не штампане)
Извор
„Јавор", година 1863, број 4, стр. 60-61.
