Не знам драги, како би’ те клела: Сунце сјало, тебе не гријало; Зашто си ме младу обљубио, Обљубио, па ме оставио? Ал’ је тешка дјевојачка клетва — 5 Горе стеже, нег кад душман веже; Када плаче, сва се земља тресе; Кад уздане, самом Богу жао.
Драгослав Алексић, Личанке, песме из народа, Штампарија М. Сибинкића, Грачац, 1934., стр. 31.