Нерођен делија

0001 Зафали се Туре од Медуна
0002 да се Туре оженити неће
0003 ни ђевојком а ни удовицом,
0004 но невјестом иза мужа млада:
0005 "Јесам чуо, кажевали су ми,
0006 у Котару граду бијеломе
0007 вјерна љуба Поповић-Стојана,
0008 љепоте јој по свијету нејма;
0009 али ћу се оженити њоме,
0010 ја ли њоме, ја ли земљом црном."
0011 У вино се Туре зафалило,
0012 а од вина кад се разабрало,
0013 ал’ се Туре покајало било
0014 оно што се у вину фалило,
0015 ма изведе вранца дебелога,
0016 оседла га што може најљепше,
0017 узјаха се њему на рамена,
0018 а отиде друмом и планином
0019 докле дође у Котаре граду,
0020 пред дворове Поповић-Стојана.
0021 Ту он нађе Стојанову љубу,
0022 њојзи Туре божју помоћ зваше,
0023 а она му помоћ прифатила:
0024 "Бог дај тебе, незнана делија!"
0025 На то вели Туре Омерага:
0026 "А тако ти, Стојанова љубо!
0027 Донеси ми један кондир вина
0028 да ја тешку поугасим ђежу."
0029 Е га млада послушала била,
0030 донесе му пунан кондир вина
0031 и пружи му ону чашу вина,
0032 ма не хоће Туре Омераго,
0033 он не хоће ону чашу с вином
0034 но Анђушу уграби за руку,
0035 турио је за се на ђогата,
0036 а побјеже пољем котарскијем.
0037 Е Стојану гласи долазише:
0038 "Зло ти јутро, Поповић-Стојане!
0039 Ти попијаш у тазбину вино,
0040 од Медуна Туре Омерага
0041 поведе ти твоју вјерну љубу."
0042 Кад Стојану таки гласи дошли,
0043 он поскочи од земље на ноге,
0044 брже оде на своје дворове
0045 па уљезе у подруме нове;
0046 нејма када оседлават вранца,
0047 на гола се узјахао пуста,
0048 а полеће пољем котарскијем
0049 ка свјетлица кроз вечерне мраке,
0050 лахко ћера и стиже га брзо,
0051 сустиже га на воду Коруну,
0052 Турчину је ријеч бесједио:
0053 "Стани, курво, Туре Омерага!
0054 Нијеси је на мејдан добио,
0055 стан’ полахко да је дијелимо."
0056 Обрну се Туре Омерага,
0057 тек се сташе два добра јунака,
0058 на остре се ћорде ударише,
0059 докле им се сабје саломише,
0060 за б’јела се грла докопаше,
0061 носећи се под коње падоше,
0062 тискоше се по води студеној,
0063 но таква је намјер нанијела,
0064 нанијела од Котара овце,
0065 при овцама ниђе нико нејма
0066 до једнога ђетета Николе,
0067 оно виђе Туре и Стојана
0068 ђе се даве по води Коруни,
0069 па он купи студено камење
0070 те Турчина Омерагу гађа.
0071 Тако му га зла несрећа даде,
0072 он не згоди Туре Омерагу
0073 него згоди Поповић-Стојана,
0074 згодио га у главу јуначку.
0075 Паде Стојан у воду Коруну,
0076 покрај воде Туре излазило
0077 па довати оломак од сабје
0078 те Стојану посијече главу
0079 и узе му коња и оруже,
0080 па говори Стојановој љуби:
0081 "А тако ти, Стојанова љубо!
0082 Ајде јаши вранца Стојанова
0083 да идемо ка Медуну граду."
0084 На то вели Стојанова љуба:
0085 "А тако ми, Туре Омерага!
0086 Радија сам код Стојана мртва
0087 него, Туре, с тобом живовати!"
0088 А кад чуо Туре Омерага,
0089 докопао оломак од ћорде,
0090 Анђушу је њиме ударио,
0091 пресјече је ка јагње бијело, -
0092 паде млада ђе и Стојан мртва,
0093 из Анђуше чедо искочило
0094 па се ваља по зеленој трави,
0095 а виђе га Поповић-Никола
0096 па отиде код Анђуше мртве
0097 па довати оно чедо лудо
0098 те га зави у скут од доламе,
0099 понесе га у Которе равне
0100 и даде га Стојановој мајци:
0101 "Мај то теби, Стојанова мајко!
0102 То ј’ остало чедо од Анђуше."
0103 Узела га остарала мајка
0104 па набави и попа и кума,
0105 крстише га и зламеноваше,
0106 дивно су му име изабрали,
0107 дивно име: Нерођен Делија,
0108 па га њиви Стојанова мајка.
0109 Боље чедо од неђеље данах,
0110 него друго од мјесеца данах,
0111 боље чедо од мјесеца данах,
0112 него друго од пола године,
0113 боље чедо од полу године
0114 но је друго од љета четири,
0115 боље чедо од љета четири
0116 него друго од дванаест љетах,
0117 а боље је од петнаест љетах
0118 него друго од вијека свога,
0119 па петнаест кад се напунише,
0120 дијете се коња доватило
0121 доватило коња и оружја,
0122 па он стару бабу запитује:
0123 "Ај, за бога, моја бабо стара!
0124 Камо мене мој отац и мајка?"
0125 Но му баба право каживаше:
0126 "А тако ми, Нерођен Делија!
0127 Јесте тебе Туре изгубило,
0128 изгубило и оца и мајку,
0129 од Медуна силан Омерага,
0130 изгуби их на воду Коруну."
0131 Кад то чуо Нерођен Делија,
0132 он написа лист књиге бијеле,
0133 а посла је у Медуну граду
0134 по имену силну Омераги:
0135 "Копилане, силан Омерага!
0136 Ти си мене оца изгубио,
0137 изгубио и оца и мајку,
0138 мен’ у мајци једва оставио,
0139 на Коруну на воду студену;
0140 но чули ме, Туре од Медуна,
0141 ти изиди мени на мејдана,
0142 на ономе прву разбојишту."
0143 Кад Турчину она књига дође,
0144 теке јој се Туре осмјехује
0145 пак изведе својега дорина,
0146 а тури се њему на рамена
0147 и отиде друмом и планином
0148 док он дође на воду Коруну,
0149 али чедо прво излазило,
0150 на Коруну чадор разапело,
0151 под чадором испијаше вино.
0152 Њему Туре божју помоћ зваше,
0153 Нерођен му помоћ прифатио
0154 па Турчину ријеч бесједио:
0155 "Ходи, Туре, те се напиј вина!"
0156 А Турчин му ријеч одговара:
0157 "Ам’ устани, лудо и нејако!
0158 Да свијетли мејдан дијелимо,
0159 ође није коље пити вино,
0160 ко добије, нека потље пије.
0161 Што л’ ти тражиш и оца и мајку,
0162 докле нађеш и оца и мајку,
0163 ти ћеш своју изгубити главу."
0164 Па је остру извадио ћорду,
0165 Нерођену јуриш учинио,
0166 ка на чедо лудо и нејако;
0167 ма је чедо мало побјегнуло,
0168 па кад виђе да утећ’ не море,
0169 и он остру ћорду извадио,
0170 Турчину се близу примакнуо,
0171 а десницом добро замајнуо
0172 и Турчина добро ударио -
0173 од једнога два је начинио;
0174 другом махну, одвали му главу,
0175 пак му узе коња и оруже
0176 и његово дивно одијело,
0177 тад отиде у Котаре равне.
0178 Тек Нерођен у Котаре дође,
0179 даде баби од Омера главу
0180 који јој је изгубио сина,
0181 њена сина и снашицу драгу,
0182 па га баба грли и целива
0183 и унуче своје благосива:
0184 "Поштен био у дружини, синко!
0185 На мејдан те не добио нитко."
0186 И сад веле, ако се не шале,
0187 и сад кажу, ако не прилажу,
0188 оно чедо још је у животу,
0189 а све тражи са Турцима кавгу.