Непољуб
0001 Подиже се Новљанин-Халиле,
0002 оде Халил проз турске градове
0003 да он тражи за себе ђевојку.
0004 Прође Халил стотину градовах,
0005 а толико двоје паланаках,
0006 докле Халил на Сријема дође
0007 на Сријема пре’ бегову кулу,
0008 сретоше га слуге и дворани
0009 те његова коња прифатише,
0010 дође бегу на бијелу кулу,
0011 за готову совру засједоше,
0012 принијеше шећер и ракију,
0013 уз ракију сваку ђаконију,
0014 таде рујно вино примакоше,
0015 вино пију док се напојише,
0016 док се само бесједити пође.
0017 А процваће ружа на образу,
0018 док се само бесједити пође.
0019 Проговара бего од Сријема:
0020 "О Турчине, Новљанин-Халиле,
0021 од твојега двора до мојега
0022 јадан, халко, четерес’ конаках,
0023 какве су те донијеле виле,
0024 ја ли виле, ја л’ суђени данци?"
0025 Ал’ Халија крупно проговара:
0026 "Кад ме питаш казаћу ти право,
0027 од како сам из двора кренуо,
0028 прошао сам стотину градовах
0029 а толико двоје паланаках,
0030 све тражио за себе ђевојку,
0031 е ја момче јесам нежењено,
0032 мило ми се бјеше оженити,
0033 тражиг булу, наћи је не могох,
0034 ја л’ ју нејма, ја л’ ју не находим,
0035 није ми се оженит суђено."
0036 Таде бего њему бесједио:
0037 "О Турчине, Новљанин-Халиле!
0038 Кад ти тражиш за себе ђевојку,
0039 тражио си и нашао си је,
0040 имам ћерцу милу на удају,
0041 ја је хоћу тебе поклонити,
0042 љепша ми је од зоре прољетне,
0043 ја се нећу застидити њоме."
0044 А кад зачу Новљанин-Халиле,
0045 на поклону њему зафалио,
0046 пак се руком у џепове тура,
0047 а извади хиљаду цекинах
0048 те му прстен даде и јабуку,
0049 па он свате уговарат пође.
0050 Кад кићене свате уговори,
0051 пође јунак, закрочи дорина,
0052 а излази бегова кадуна
0053 па је њему ријеч бесједила:
0054 "Ој Халија, мој зете несуђен!
0055 Кад покупиш кићене сватове,
0056 ти не купи инокосно сватах,
0057 на Хајци су просци двоја троја,
0058 све по наму Власи на срамоту,
0059 оћу ти их по имену казат:
0060 прво, Халко, Тома барјактаре
0061 од Пролома од горе зелене,
0062 друге нејма куће ни баштине,
0063 чарне горе и своје дружине;
0064 друго, Халко, вуче Мандушићу
0065 од Котара од влашке паланке;
0066 треће, Халко, Иво Сењанине
0067 од бијела Сења са крајине."
0068 Халко чује, главу не обрће
0069 до отоле оћера дорина,
0070 а кад двору дође бијеломе;
0071 како дође, свате купит пође,
0072 па написа лист књиге бијеле,
0073 шиље књигу у Бишћу бијеломе;
0074 побратиму Бишћанин-Алаги:
0075 "Побратиме, Бишћанин-Алага!
0076 Купи мене хиљаду сватовах
0077 да си брже у Новога града."
0078 Па је другу књигу накитио,
0079 шиље ситну књигу у Удбину
0080 побратиму од Удбиње мују:
0081 "Купи, Мујо, хиљаду сватовах,
0082 ајде брже билу двору моме."
0083 Ситну књугу трећу накитио
0084 те је шиље у Дуклина града,
0085 побратиму Неђи од Дуклина:
0086 "Купи, Неђо, хиљаду сватовах,
0087 ајде, Неђо, билу двору моме
0088 и да си ми ђевер уз ђевојку."
0089 Кад побрима књиге допануше,
0090 сви на прешу свате покупише,
0091 побратиму брже доведоше,
0092 па отале свати окренуше
0093 и одоше проз турске градове
0094 и дођоше богату Сријему,
0095 а ту дивно свате дочекаше,
0096 дочекаше и ђевојку даше
0097 и дивно их даром дариваше,
0098 све сватове за што који бјеше,
0099 па развише свилене барјаке,
0100 ударише свирци и тамбурке
0101 и сватови пољем окренуше,
0102 а излази бегова кадуна
0103 те ђевојци тијо проговара:
0104 "О Хајкуна, моја несретнице!
0105 Како бидеш на конаку коме,
0106 пиши, Хајко, лист књиге бијеле
0107 да ја виђу доклен ћеш ми доћи."
0108 То јој рече па јој отидоше,
0109 први конак свати учинише
0110 усред Бишћа града бијелога,
0111 а у побра од Бишћа Алаге.
0112 Дивно побро свате дочекује,
0113 дочекао, даром даривао,
0114 ради хрза побратима свога.
0115 Како свану свати подранише,
0116 дуги конак свати учинише
0117 на Удбину граду бијеломе,
0118 баш у побра Муја од Удбине,
0119 дивно Мујо свате дочекао,
0120 дочекао даром даривао
0121 ради хрза побратима свога.
0122 Каде свану свати окренуше,
0123 трећи конак свати оградише
0124 у Дуклина града бијелога,
0125 а у побра Неђа од Дуклина,
0126 води снаху на чардак шарени
0127 а он перет виђа сватовима.
0128 Када свану рано подранио
0129 својој снаси на чардак бијели,
0130 кад изиђе на чардак високи,
0131 ал’ му снаха сузна и крвава,
0132 а пита је Неђо од Дуклина:
0133 "Снахо моја, млого јадна била!
0134 Љто си мене сузна и крвава,
0135 ко је тебе зулум учино?"
0136 Снаха каже зулума јој нејма,
0137 тек је млада чудан сан виђела:
0138 "Кад кићени свати окренусмо,
0139 каде на дно бисмо до Кунара,
0140 ал’ све, Неђо, кладе попадале,
0141 докле, Неђи, кладе прескочисмо,
0142 ту хиљаду сватах поломисмо,
0143 па отоле јадни окренусмо,
0144 а кад бјесмо на врг од Кунара,
0145 ту све, Неђо, ватре наложене,
0146 докле, Неђо, ватре потрнусмо,
0147 ту хиљаду сватах погорјесмо,
0148 па отоле грдни окренусмо,
0149 а кад бјесмо на врг од Кунара,
0150 ал’ ево ти несито језеро
0151 око њега заћи не могосмо,
0152 посред њега те се увезосмо,
0153 свеколике свате потописмо,
0154 јадан, Неђо, нико не остаде,
0155 дого мене и тебе код мене."
0156 А Неђо јој ријеч бесједио:
0157 "Бе не лудуј, моја снашо мила"
0158 Сан је лажа а бог је истина.
0159 Што је силе у четири града,
0160 све је, снашо, тебе у сватове,
0161 њима нитко наудит не може,
0162 нако пукне муња из облака."
0163 А кад зачу лијепа ђевојка,
0164 таде млада ситну књигу пише:
0165 "Дођог здраво, мале, до Дуклина,
0166 већ ме бог зна нигда виђет нећеш."
0167 Пак с ’ отоле свати подигнуше,
0168 а кад бише на дно од Кунара,
0169 ал’ ето ти Томе барјактара;
0170 докле Тому с пута уклонише,
0171 ту хиљаду сватах изгубише,
0172 а кад мало понапријед бише,
0173 дочека их Мандушићу Вуче;
0174 докле Вука з друма уклонише,
0175 изгубише и другу хиљаду,
0176 а кад мало бише наприједа,
0177 још их виши јади задесише,
0178 дочека их Иво капетане,
0179 докле ш њиме џењак раздвојише,
0180 не оста им свата ђавољега
0181 до ђевојке и ђевера њена,
0182 застркнули у гору зелену.
0183 Ђевојци се санак угодио
0184 и тада јој Неђо вјеровао,
0185 док допаде Новљанин-Халиле
0186 и на њему ранах седамнаест,
0187 он ш ђевојком бесједити пође:
0188 "О Хајкуно, лијепа ђевојко!
0189 Би суђено да се састанемо,
0190 ни код мога ни код твога двора,
0191 ни код моје ни код твоје мајке,
0192 дого данас у гори зеленој,
0193 примакни се да се пољубимо."
0194 Примаче се, не пољубише се,
0195 паде мртав низ коња дорина.
0196 Отле Неђо са снахом окрену,
0197 Неђо пође у Новога дође
0198 и несретне каза мајци гласе:
0199 "Погибоше свати и Халиле!"
0200 Нека снаху гледа те удаје,
0201 а својему не нада се сину.
