* * *


Непослушна Мара

Мој мјесече, мој ноћни путниче,
Л'јепо ти је с тобом путовати,
Ја ли Задру, ја ли Шибенику,
Ил’ бијелу двору Јованову.
Ал је мајка Мару мучикала: 5
„Муч, Марушко, моја кћери драга
Није за те ноћно путовање —
Већ, Марушко, тврдо затворање.“
Оде стара санак боравити —
Оде Мара преко поља сама. 10
Кад се прену марушкина мајка,
Кад јој Маре у оџаку нема.
Оде стара преко поља сама
До бијела двора јованова
Ту је нашла танану робињу 15
Ђе заваћа студене водице,
Овако јој стара бвсједила:
„Ој бора ти, танана робињо,
Ноћас ми је утво полећело,
Је ли вашем двору долећело?“ 20
Ал’ јој вели танана робиња:
„Ој, бора ми, нено остарјела,
Ено ти је на бијелој кули
Ђе јој соко црне очи љуби.“

Прибиљежио: Љубо Н. Влачић.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Извор

Босанска вила, 1887, година II број 9. Сарајево, 1. маја 1887, стр. 141.