Неименована песма Алексе Шантића 49
Несретни побјеже Дарије у далек Бактрије крај;
Снуждене војске пале, не слави душа њина
Побједе златни сјај.
А храбри Маћедонац, окруњен вијенцем среће,
У кругу одушевљења побједе слави дан;
Од пјесам' многобројних бурни се одјек креће,
Хори се његов стан.
У часу гозбе, весеља, тишина наста нијема,
Висок и снажан странац пред Силног пада трон:
"Свети Амонов сине, Дарија више нема,
Сад мртав лежи он.
Ударом једним само, ударом мача мога
Противник силе твоје самртни нађе ад;
Пред твојим скутом мравак, сине небеског бога,
Заслуге чека сад".
Силнику око сијевну, на челу ноћ се створи:
"Заслуге питаш, је ли? О издајниче клет,
Умри за дјело тако!" И чуј, сатрап се смрћу мори
На крсту разапет.
Пред двери светог храма, браћо, из чистих груди
Молимо вјечне силе - нек чују оне нас,
Нек пропаст сваком шаљу што крвцу брата жуди
За гнусну, подлу час'.
У Мостару, 12. јануара 1891.