Неименована песма Алексе Шантића 13
Јоргован-грана процвала,
Под граном драга хладује;
Јоргован-цвијет се радује,
Па јој на крило пропада.
Са неба сунце гледало
Под граном сеју рођену,
Па равна поља ођену
У бијеле руже мирисне.
Ја узбрах руже мирисне,
Па бијеле руже дадох њој,
А она мени пољуб свој -
Најљепшу ружу румену...