* * *
На „Распојување"[1]
Што појасмо распојасмо:
„Ој ти ало неведо,
да би паре имало,
не би краља пљачкало,
не би се петла влачило, 5
не би кучку јаало,
не би с козу орало,
не л’ би право казало:
„Немам црне мангрке,
немој да ми појете!” 10
|
|
Напомене
Из рукописне збирке Милан Б. Станојевић „Из народних обичаја у срезу лужничком, округа Пиротског — КРАЉ“[2] страна 10.
Референце
- ↑ Кад понеко неће „краљу” да плати, да дарује, девојке му онда „распоју” тако што га у песми обично овако награде.
- ↑ Архив Српске академије наука и уметности. Етнографска збирка, бр. 3.
Извор
- Др Илија Николић: Милан Ђ. Станојевић и његова збирка народних песама из пиротског краја (1868—1934), „Пиротски зборник", бр. 4, Пирот, 1972., страна 204-205.