На просидби (Вук I)

* * *

На просидби
(из Барање).

Ој ти коло велико! —
Што нас зовеш, малено? —
Имате ли дјевојак'! —
Има, коло велико! —
Дајте нама до двије. — 5
Не дамо вам ни једне:
А камо ли до двије. —
А ми ћемо и силом. —
Сила Бога не моли. —
Сјевер гору обломи. — 10
А за рашта обломи? —
Зарад' ваши дјевојак'. —
А ви два свата, два уводника,
Отвор'те врата. —
Отворена су јоште с вечера 15
И пометена.^[1]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

---

Референце

1. Ова су три посљедња стиха врло злочеста, али их за сад нијесам могао боље наћи.

Извор

• Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 2.