* * *
На правог биједа
Мене праву потворише,
Жива ми мајка,[1]
Да сам драгог главњом била.
Нијесам га ни додјела,
Веће рекох, ложи ватру! 5
Не шће драги ложит' ватру,
А ја главњом, те по руци.
Није драгом ништа било:
Већ што су му нокти спали.
Мене праву потворише, 10
Жива ми мајка,
Да сам драгог метлом била.
Нијесам га ни додјела,
Већ му рекох: кућу мети!
А он не шће кућу мести; 15
А ја метлом, те по челу.
- Није драгом ништа било:
Већ што му се мозак види.
Мене праву потворише,
Да с' ђутумом драгог била. 20
Нијесам га ни додјела,
Већ му рекох: носи воду!
Нешће драти носит воду,
А ја драгог те по глави,
Није драгом ништа било, 25
Већ што драгом глава пуче.
Ја не жалим драгог главе,
Већ што ђутум нов улупих.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ Жива ми мајка припијева се уза сваку врсту.
Извор
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 35-36.
