На поносној лађи
| На поносној лађи Писац: Лаза Костић |
На поносној лађи
На поносној лађи,
На лађи љубави,
Пошо сам тебе наћи,
Островац убави.
Залуто сам далеко,
Ди престаје већ свет,
Од света сам и бего
И стваро га опет.
Метанишућ сам клеко
На диван оточац,
У уздисај се слего
Наметнут пољубац.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Лаза Костић, умро 1910, пре 114 година.
|