На освитку зоре (Осман Ђикић)

На освитку зоре Писац: Осман Ђикић

* * *

        НА ОСВИТКУ ЗОРЕ

На освитку зоре рујне,
Кад се рујем исток лије,
Слушао сам пјесму слатку,
Што је мали булбул вије.

Слушао сам и опчаран
Често пута ја бих сио
У мекану дјетелину,
Те се пјесмом заносио.

Али јутро, кад сам чуо
Твоје гласе, чедо моје,
Од млађаних, врелих груди
Отргло се срце моје.

Отргло се и отишло
Са рајскијем гласом твојим,
И пред тобом ја без срца
Ево, мила, сада стојим!

Ох, врати ми срце моје,
Ил’ му гдјегод кутак пружи
У анђелским твојим груд’ма!
— Б’једни Осман, да не тужи.

---

Извор

• Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 84.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.