На нову годину
Споро време ходи, али ипак стиже,
Да поруши оно, што једанпут диже;
А заборов седи живим жури махом,
Да све скрије прахом...
И година једна и опета мину,
И спушта се немо у вечности тмину,
А на престо њезин друга ступа смело,
Подигнувши чело.
И сад нове жеље подижу се летом
И нова је радост завладала светом;
Чудна срећа нека свако срце греје,
— А време се смеје.
Споро време ходи, али ипак стиже,
Да поруши оно, што једанпут диже;
А заборав седи живим жури махом,
Да све скрије прахом.