На месечини

←Вече у шуми

На месечини Писац: Милета Јакшић

Крај винца се чича
Јако рашћерета,
Па ми много прича
Из пређашњих лета:
Како је још давно
Далеко од села
Где је поље равно
Чуво̑ стада бела,
Како се крај друма
Кад је цича зима
Око пустих шума
Клао с курјацима —
Затим има место
У мрачним шумама
Где се лети често
Чупо̑ с вештицама.
(Ту верујем причи
Из старих времена
Кад погледам чичи
На гола темена.)
И још кити чича,
Дотерује, слаже,
Па све лепше прича
(Вино му помаже.)
С радозналим страхом
Ја му речи пратим
И с тајним уздахом
Детињству се вратим.
И мени се чини
Да крај ноћног хлада
Лежим у тишини
Лисног винограда.
Тихо месец сјаје,
Влажна магла плови,
Вештице се таје
У сумрачној зови.
Чим се звиждук вине
Кроз тишину глуву
Ил’ миш часком мине
Кроз травицу суву:
Ја недахнимице
Слуктим.. све се смири...
Жмиркају звездице,
Детелина мири.
Па ипак до зоре
Плашим се призраком,
Што пада од горе
С месечевим зраком...

Извор

• Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 111

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.