* * *


[На крају моста]

ОД СУЂЕНИЦЕ

На крају моста
других мајка предела.
Не дрхте мајке предела,
дрхти змија у процепу.
Дрхти као што дрхтим ја вечерас 5
нак суђеницом (име)
коју ће имати од (име жене, супруге) на даље.
Опет срави странкиња један зарђали нож
а (име жене) стави
два наоштрена и каљрна ножа 10
и са ђаволом помешана,
у мозак сгранкиње заривена,
да јој више не падне на памет
да тражи суђеницу
коју ће још имаги (име мужа) 15
од (име жене) на даље.
Опет стави странкиња један зарђали нож,
а (име жене) метну три ножа
наоштрена и каљена
и са ђаволом помешана, 20
у мозак странкиње заривена,
да јој не падне више на памет
да тражи суђеницу
коју ће имати (име мужа)
од (име жене) на даље. 25
Понавља се десет пута, до десет ножева.
На странкињин један
(име жене) десет
не може никада да их претекне,
јер их је странкиња дала расклимане и зарђале,
а (име жене) их је дала 30
набијене и каљене,
са ђаволом помешане,
у мозак странкиње заривене,
да се не сети више да тражи.
Па опет странкиња један нож... 35
(понавља се)
Па опет стави један нож зарђали,
а (име жене) стави десет
набијених и каљених,
са ђаволом помешаних,
у ноге странкиња заривених, 40
да јој не падне више на памет
да тражи суђеницу
која ће још имати (име мужа)
од (име жене) на даље.
Али ни тако је нисам оставила 45
ове вечери
суђеницу (име мужа)
коју ће још имати
од (име жена) на даље.
И узех је, 50
ножем је исекох,
деведесет и девет парчића направих.
Узех је и метнух
и пробуших је кроз мозак,
кроз лице, 55
кроз очне дупље,
кроз очне капке, кроз веђе,
кроз зубе, кроз кутњаке,
кроз леђа, кроз кожу,
кроз црева, кроз груди, 60
кроз руке, кроз ноге,
кроз деведееет и девет костију.
И ни тако је не оставих,
и уетх је и послах је
у врх планина, 65
у копите лоших вила,
у кутове мора, у кутове неба
где се секира не чује,
девојка не плете косу.
И опет је не оставих ни тако 70
суђеницу (име мужа)
од (име жене) на даље.
Зарих јој у руке и у леђа,
да јој не падне више на памет да тражи
у руке и у ноге 75
да се више не дигне
суђеницу (име мужа)
коју ђе имати
од (име жене) на даље.
Па ако би је и имао (име мужа) 80
неку суђеницу од (име жене) на даље
нека дође (име жене) нођас у сан
да је сања, да је види,
да је памти до зоре,
да је каже. 85
А ако не дође она,
можда ће доћи њена мајка,
можда ће доћи њен отац,
можда њена тетка,
лоћи ће кума, 90
доћи ће друга кума,
или неко из њене фамилије,
доћи ће можда (име жене) ноћас
у сну да је сања,
на јави да је види, 95
у памети да је држи,
ујутру да је даже,
суђеницу ону
коју ће имати (име мужа)
од (име жсне) на даље. 100
Па опет је нисам оставила
ни тако ону суђеницу,
и узех је и послах је
на врх планине
У копите лоших вила, 105
у кутове мора,
у кутове неба
где се секира не чује,
девојка косу не плете,
ни поп не удара у тоаку, 110
ни пси не лају.
Тамо да идете,
тамо да одређујете судбину,
тамо да пукнете, да се распукнете,
са (име жене) вечерас да одете, 115
(име жене) да остане чиста,
светла као звезда на небу,
као јучерашњи дан,
лек, здравље у свим њеним
(име жене) костима, 120
лек од мене селу нека буде.

(Казивач М.Г.)


Певач, место записа и напомена

Референце

Извор

  • Јован Пејкић и Душан Дрљача: Бајање у кључким селима 18/1978, бр. 4-5, стр. 85-86.