На Стражилову
Колико пута тебе походих мишљу младом
И љубљах твоја мјеста милине рајске пуна!
У санку кол'ко пута шетах се твојим хладом
И слушах слатке пјесме из твојих густих џбуна,
Штоно их мале тице, казујућ радости своје,
Весело поје!
Али и на јави походи теби, ево,
Син кршне Херцег-земље, ој горо пуна слада,
Гдјено је млађани Бранко најслађе пјесме пјевô
И гдје му златни споменик у слави блиста сада,
Споменик који, ако вријеме једном сруши,
У српства неће души.
Ој друзи, браћо мила, дигнимо пехар гори
Жарког и љупког вина - што нам га Сријем дава,
Кликнимо јасно скупа, нека се до неба хори,
Нека по Стражилову зашуми цвијеће и трава:
Слава ти, Бранко, слава!
На Стражилову, 1888.