Напрат напратинов напратио бубе

* * *

[Напрат напратинов напратио бубе]

Напрат напратинов напратио бубе
на главу нашега (Станоја),
да му крв попију,
да му мозак једу,
да му живот узму. 5

Но његова крв није за пиће,
његов мозак није за јело,
његов живот није за одузимање.
Зато оне ту не могу да остану,
већ нека иду у мутну воду, 10
у чарну гору;
где воденица не меље,
где пас не лаје,
где петао не кукурече...

(252, с. 299-300)

Певач, место записа и напомена

Она жена (баба), која зна да баје од овога, узме девет буба (обично ларве од буба-швабе), које се налазе по буџацима (испод црепуља, чабрића и других ствари, које се регко помичу), па те бубе помешају с машћу и метну их (онако још живе) на детињу главу. Бубе се размиле по темену, а она их враћа ретким чешљем и полако у себи говори (баје):

Сад, кажу, ако дете заиста буде имало буба, онда ће оне бубе на глави све да поцркају; — у противном не. Ово ваља да се баје у млади понедељак или младу среду.

Записано у Милутовцу.

Референце

Извор

Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 198. бр. 322.

Мијатовић, Станоја М. Народна медицина Срба сељака у Левчу и Темнићу, СЕЗ, XIII (1909), с. 299-300.

Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 218. бр. 107.