Надгробни стихови

Надгробни стихови Писац: Милован Видаковић

Пожих љета многа
    В сјем ујединенији
Упражљајас всегда
    Во свјатом писанији,
Всује ум мој возводих
    Постигнути тајну,
Расуждаја о многих
    Богом сокровену.
Сто тридесјат љета
    Аки нека завеса
Покриваше всегда
    Духа мојег очеса!
Многократ плаках сја
    Слези проливаја,
Богу Творцу молих сја
    Руки простираја:
Виновниче созданиј'!
    Осветли ми дух мој
При последњем издиханији,
    Да узрју пут свој
Камо аз појду
    Из сего тела:
Обрјести ли буду
    Добри покој за дјела.
Долги мој живот
    Аки сон утрени,
Или скори свјет
    Преко неба молни
Пројде, ишчезну,
    К гробу приближих сја
И сије в минуту
    Се бити мнит ми сја —
О, сујето сујетств
    Всја земнаја блага!
Всјака сладост богатств
    И слава всјака!
Аз старец смирени
    Теофан сије,
Раб божиј грешни
    Во кратће житије
Моје здје пишу
    На мраморнем камени,
Одаваја Богу душу,
    Тело же земљи. —
Простите мја вси,
    О человјеци!
Простите мја, љубезни
    Вси моји потомци!
Се двери вјечности
    Отверстија нижу,
Се лики ангелсти
    Појушчија слушу! —
О смертни, пеки сја
    Души покој снискати,
От порока клони еја,
    Добродјетељ љуби;
Добродјетељ нас пратит
    Преко гроба мрачна,
И во мјесто уводит
    Гдје сут благозрачна.
Кол сладосна нишча
    Јеја тиха надежда,
Брагорастворјајушча
    Горкост смерти всегда. —
Тјело моје с червми
    Истљети будет,
Душа же с ангели
    Во вјеки поживјет.

1810.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 111-112

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милован Видаковић, умро 1841, пре 183 године.