Нада Стевановић
Нада Стевановић, рођена 1924. године у Поружници у фамилији Шумераца. Удата у Ресник у фамилију Ћопинца. Бајање јој пренела баба Миља из флмилије Сташића, из Поружнице, када је имала десет година. У то време баба Миља је имала 80 година. Да би бајање било од помоћи људима, Нада је морала да се припреми и дл „прими" басму. Припремање басме се изводи овако: дечак или девојчица која треба да лечи бајањем заједно са бајалицом која преноси басму морају да оду на ливаду, да нађу „присад" (младицу, воћку - калемљено дрво), да се ухвате рукама за гранчицу, бајалица им каже басму наглас а они је још гласније отпевају. Тек онда могу почети са бајањем.
Од вилинске намере
„На оброчити дан (када је празник) сабирају се виле, обично на раскрсје, поред неки кладенац јел на ливаду, те играју коло и вечерају. Кад камерник (случајни пролазник) нагази на вилинско коло јел вилинску совру, одма се разболи. Буде уплашен, малаксал и обамрл. Не једе му се хлеба, само се с бајање може да излечи.
Баје се на воду коју болан донесе. У паницу се туре три цвета од големо цвеће и китка босиљак. С босиљак се одмахује од болнога, па се после малко попрска с воду. Вода се однесе па се болан обања на раскрсје. кад се огласе глуви петлови. Пребаје се три пут и тој уочи среду, петак и недељу."
- Од вилинске намере Виле миле горске биле
Извор
уреди- Магијска шапутања; басме и бајалице сокобањског краја, Народна библиотека "Стеван Сремац", Сокобања, 1997., стр. 12.