МРЗИЋЕ НАС
Срде се на вас, ви сте им саблазан
И мрзиће вас потајно због мене,
И преким ће вас оком погледати
Све ово друштво: и људи и жене.
Јер благо душе своје, жртву свету
За лажну љубав, лицемерство њино,
Свој дар скупоцен, незаслужен поклон,
Ја сам узео натраг, с њих га скин’о
Да вас обаспем њиме: нежност своју
Чуства и мисли — све сам вама дао:
Ви сте им за то укор и саблазан
А мене мрзе ко да сам их крао.