Моћ љубави (Симон Грегорчич)

Моћ љубави (Moč ljubezni) Писац: Симон Грегорчич, преводилац: Андра Гавриловић

Месечеву сјајну зраку горе
Заљубљено гледа плаво море,
Да се здруж са њоме умилно,
Шест часова кипело је силно,
А шест других горко туговало,
Туговало, тужно јадовало,
Никад љубав своју не оставља,
Већ све јаче жеља му се јавља.
Шестог часа подиже се с нова
Пуно наде, пуно благослова
Подиже се — не може се дићи,
Нит’ састати нити горе прићи,
Море кипи, уздисаје гони,
Зраку сјајну тамна магла склони,
Али небо са надама благим
Кад не може састати се с драгим,
За толико силне уздисаје
Своје сузе сињем мору даје,
Споја ради — љубав мору хлади.

Када вода тол’ку љубав буди,
Та шта оста за срце у груди!

Извор

1894. Босанска вила. Година девета, број 20, стр. 308.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Андра Гавриловић, умро 1929, пре 95 година.