Мојој сеји
(Перси)
Мила моја сејо драга,
Зраче што истином блиста,
О, како ће да ти братац
Каже љубав срца чиста?
Љубав братску, љубав чедну,
Која самим небом дише,
Љубав коју нити дани
Нити самрт крилом брише.
Ти си тако добра, блага,
Као роса њежном цвијету,
Кô молитва што је анђô
Збори у свом рају свету.
Све доброте, све чистоте
Које даљно небо круне
Твоју милу чедну душу,
Твоје благо срце пуне.
Ти си као сунце сјајно,
Које увијек срећу дијели,
Ти си твоме добром браци
Узор-сеја, понос цијели!
Благо роду, благо мајци
Која таке шћери има,
Што су сличне срцем, душом
Небу, рају, анђелима.
Па чуј, сејо, - прими ову
Пјесму што ти братац пише,
Прими као љубав братску,
Љубав која небом дише.
Мостар, 30. октобра 1893.