Моја Милка
| Моја Милка Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1858. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Моја Милка
Често пламом плане лице,
Зажаре се јагодице;
Као да ме муче, бију,
Румен дођем до очију.
С отим жаром у образи
Да ме нешто Милка спази!
Зацело би помислила
Да се љубав у крв слила.
Заљубљена, умиљата,
Пала би ми око врата;
Осећ'о би' срце њено,
Како игра, раздражено;
А око ме чарно гледа,
Бијеле ме руке грле,
Уснице су слатког меда
На мојима изумрле. —
— Ој, девојко! Ој, анђеле!
Одвиј твоје руке беле!
Мека рука тврдо стеже,
Пољупци ме сагореше!
Пламти лице, срце гори,
Тебе љубав жарка мори —
Али мене, раскидане
Младог срца старе ране!...
— Ах, клонуше руке беле,
Стишаше се груди бајне,
Медна уста ништ' не веле,
Али зборе сузе сјајне!...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|