Мостарац
0001 Пошетао Павле кујунџија
0002 по Мостару, челеби-пазару,
0003 испод куле Ибра капетана.
0004 На Павлу је дивно одијело,
0005 одијело па га поднијело,
0006 гледала га хадиђар-Хајкуна,
0007 гледа Павла са високе куле,
0008 на Павла се хашик учињела,
0009 колико се хашик учињела,
0010 за грло се руком доватила
0011 те искида злаћена ђердана,
0012 пак је ђердан у њедра сасула,
0013 а робињу своју дозивала:
0014 "О робињо, моја слуго права!
0015 Ну отиди пред бијелу кулу
0016 те ми зови кујунџију Павла
0017 нек изиде на бијелу кулу,
0018 право к мене у шикли-одају,
0019 е сам злаћен ђердан искидала."
0020 Робиња је хитро послушала,
0021 па отиде под бијелу кулу,
0022 па бесједи кујунџији Павлу:
0023 ”Ајде, Павле, на бијелу кулу!
0024 Зове тебе адиђар-Хајкуна,
0025 е је злаћен ђердан искидала.”
0026 Стаде мислит кујунџија Павле:
0027 "Зло не поћи, а горе не доћи!"
0028 Све мислио, на једну смислио:
0029 "Хоћу поћи ако нећу сићи!"
0030 Пак отиде на бијелу кулу,
0031 а кад дође у шикли-одају,
0032 ту Хајкуна сједи на миндеру,
0033 на миндеру ноге прекрстила,
0034 а ђубекли-тутун запалила,
0035 па кад виђе кујунџију Павла,
0036 ондај Павлу ријеч говорила.
0037 "Сједи, Павле, на душека мехка!"
0038 Хајкуна је ђердан извадила
0039 те га даде кујунџији Павлу.
0040 Гледа Павле злаћена ђердана
0041 пак Хајкуни ријеч проговара:
0042 "О Хајкуно, мајка ти кукала!
0043 Велик ти си зијан учинила
0044 од педесет жутијех дукатах,
0045 не могу га лакше направити."
0046 Ал’ Хајкуна ријеч проговара:
0047 "Прођ’ се, Павле, врага и ђердана,
0048 но примак’ се к мене на душека,
0049 а да моје ти обљубиш лице!"
0050 То кад зачу кујунџија Павле,
0051 Павле бјеше срца јуначкога,
0052 исувише рода госпоскога,
0053 пак он скочи на ноге лагахне,
0054 те побјеже низ бијелу кулу.
0055 Ражљути се адиђар-Хајкуна,
0056 па скочла на ноге лагахне,
0057 у пенџер је ногом ударила
0058 те проломи срчали пенџере,
0059 а повикну из грла бијела
0060 свога брата Ибра капетана:
0061 "Ђе си, Ибро, мој брате од мајке?!
0062 Обљуби ме кујунџија Павле,
0063 обљуби ме Влашћче на срамоту,
0064 искида ми злаћене ђердане,
0065 а проломи срчали пенџере!"
0066 Намјери се Ибро капетане,
0067 Ибро пије с јолдашима вино,
0068 зачу Ибро у механи винској,
0069 зачуо је јаде од сестрице,
0070 пак од земље на ноге скочио.
0071 Кад изиде пред механу Ибро,
0072 погледао градом и калдрмом,
0073 виђе бјежи кујунџија Павле,
0074 за њиме се Ибро напуштио,
0075 доцкан пође а стиже га брзо.
0076 Виђе Павле е ће погинути,
0077 пак он стаде клети се Турчину:
0078 "Нијесам ти сестру обљубио,
0079 живота ми њена и мојега!"
0080 Још оћаше бесједити Павле,
0081 недаде му Ибро капетане,
0082 већ истрже свијетла ханџара,
0083 шћаше Павлу да окине главу.
0084 А кад виђе кујунџија Павле,
0085 савија се земљом и калдрмом,
0086 једном руком за прси Турчина,
0087 другом руком ухити ханџара,
0088 јачи био Павле до Турчина
0089 те Турчином удри о калдрму
0090 па му русу осијече главу,
0091 па побјеже градом и калдрмом.
0092 Док пукоше на граду топови
0093 и лубарде на четири стране,
0094 за Павлом се потјеч отиснула,
0095 но док Турци на дно поља били,
0096 Павле им је у сред поља био;
0097 док су Турци у сред поља били,
0098 тада Павле гори прибрехао,
0099 и утече у гору зелену,
0100 а из горе у Приморје равно,
0101 из Приморја књигу оправио,
0102 оправи је у Мостара града;
0103 "Чујете ли од Мостара Турци!
0104 Ево има три године данах
0105 како љубим адиђар-Хајкуну,
0106 оправите мене моје благо,
0107 оправ’те ми адиђар-Хајкуну
0108 на Иброву дебелу ђогину.
0109 Ако ли ми оправит нећете
0110 оправити благо и Хајкуну,
0111 хајте, Турци, мене на мејдана,
0112 бирајте се ком’ је вама драго!"
0113 Кад Турцима глас и књига дође,
0114 те вијећу Турци вијећали,
0115 вијећали за неђељу данах
0116 и овако Турци одлучили:
0117 "Није било бољега јунака
0118 од нашега Ибра капетана,
0119 он с оружјем, Павле без оружја,
0120 пак му русу осијече главу,
0121 ко ће изић’ на мејдана Павлу?
0122 Но да ш’љемо благо и ђевојку,
0123 Влашче јој се срца дофатило,
0124 вет Хајкуна није за Тураках!"
0125 Па Павлово благо оправише,
0126 оправише адиђар-Хајкуну
0127 на Иброву претилу ђогину,
0128 оправише Павлу у Приморје,
0129 те Хајкуну поркстио Павле,
0130 покрстио и вјенчао за се,
0131 у Приморје направио кулу
0132 да је таке ни у Мостар није,
0133 на њој љуби адиђар-Хајкуну.
0134 Хоће Павле весела му мајка,
0135 весела му мајка и Хајкуна,
0136 та Миљана Мостарка кршетна.
