[Море, зададе се т’ман облак]
Море, зададе се т’ман облак.
Море, тој ке беше т’ман облак,
већ тој беше силна војска
од Лесковца до Ристовца.
Пред војску је Исен Фера, 5
Исен Фера, Шев Прешева.
Они теглив бело Жбевце,
бело Жбевце на Неговце.
Право теглив за Билачу,
за Билачу сред чаршију. 10
Туј нађоше чојбашију,
чојбашију, јузбашију.
Проговара Исен Фера:
„Чујеш ли ме, чојбашијо,
чојбашијо, јузбашијо, 15
где је кућа Агушова?“
Проговара чојбашија:
„Тамо горе, Исен Фера,
Исен Фера, Шев Прешева,
тамо горе у чаршију, 20
у чаршију до џамију.“
Па се диже силна војска,
силна војска, све сејмени.
Блокираше дел-Агуша:
на капије бимбашије, 25
на пенџера Исен Фера,
а на врата Шев Прешева.
Спазила ги Агушица,
Агушица, Гарчиница:
„Диг’ се, диг’ се, Агуш-аго, 30
твоја кућа сардисана,
сардисала силна војска.
Куде су ти т’нке пушке,
ја да пуним, ти да гађаш?“
„Чуј овамо, Агушице, 35
доста сам се пушке нафрљаја,
доста сам се коњи најанаја,
доста сам sе жене наљубија,
море, плаче Пчиња сиротиња!
Леле, ће се дајем и предајем! 40
Чујеш ли ме, Исен Фера,
Исен Фера, Шев Прешева,
дајте мене тврду бесу,
да не идем кроз чаршију.
Сви ће Турци да ме жалив, 45
а Срби ће да се ситив!“
Дадоше му тврду бесу
да не идев кроз чаршију.
Па га водив више село,
више село nа Неговац. 50
Откараше бело Врање,
бело Врање код Мораве.
Код Мораве сува врба,
сува врба и конопци,
и под њума црни Цига, 55
да обеси дел-Агуша.
И туј седи турски паша:
„Чуј овамо, дел-Агуше,
што те питам да ми кажеш:
колико си утепаја, 60
утепаја и заклаја?“
„Чујеш ли ме, турски пашо,
до сада сам утепаја,
утепаја и заклаја
деведесет девет људи, 65
а стоти је црни Цига.“
Диже ногу дели-Агуш,
те удари Циганина.
Мртав паде црни Цига.
