Моравички епитафи: Шуме

Моравички епитафи: Шуме су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Шуме (Општина Ивањица).

Споменик Милошевићима – Алекси (†1914) и Милошу (†191?) (Бојиште, на имању Милошевића)

Овај спомен показује

изгинуле ратнике

оца и сина

АЛЕКСУ МИЛОШЕВИЋА

војника 3-ег позива

кои је участвово у свима ратовима

борећи се за слободу.

Погибе на Дебелом Брду

1914. год.

у 45. год. живота свог.

И сина му

МИЛОША

чија се слика овде види

а који је умро као војник

у Виду острво на мору

у 20-ој години свога млађаног живота.

Оставише ожалошћену фамилију

супругу и децу,

односно сина, мајку, брата

и сестре Љубицу,

Миливоја,

Милицу, Марину и Милеву

који им овај спомен подигоше

за вечиту успомену.

Споменик браћи Млађеновић – Драгољубу (†1915) и Тикомиру (†1915) (Главучак)

ДРАГОЉУБ МЛАЂЕНОВИЋ

из села Шума

војник IV кадровачког пука

кои поживи 19. год.

а умре 29. I. 1915. год.

у Обреновцу

борећи се за отаџбину.

Овај спомен подигоше им

ожалошћени родитељи

и браћа.

Спомен

ТИКОМИРА МЛАЂЕНОВИЋА

из села Шума

кои часно и поштено поживи 28. год.

а умрие 16. I. 1915. год.

Овај спомен подигоше им

ожалошћени родитељи

отац Мијаило мајка Стана

и браћа Владимир и Божо.

Споменик Поповићима – Божидару (†1912) и Мијаилу (†1914) (Главучак)

Спомен

БОЖИДАРА ПОПОВИЋА

војника III чете I бат. II п. пука

који поживи 27. год.

а умре 27. јула 1912. год.

од јаке контузације

у Скопљанској војној болници.

Поред овог споменика

сахрањен је отац Божидарев

МИЈАИЛО

кои поживи 74. год.

а умро 24. октомбра 1914. год.

Бог да им душу прости.

Спомен овај сподиже

оцу и брату Јован,

мужу и сину Ружа.

Споменик Драгутину Савићу (†1912) (Валуге)

Спомен овај

означава нашег доброг друга и брата

упокојеник

ДРАГУТИН САВИЋ

из Шума

бивши одличан војник

и каплар 3. чете 1-бат. 4 пука 1-позива

који херојски борио се против турака

на Бак. Гумну

за добро своје отаџбине

изгуби свој млади живот у 25. г.

где јеи сахрањен

24. 10. 1912. године.

Бог да му душу прости.

Слава му вовјек.

Спомен овај сподигоше му

захвална браћа Светозар, Цветко и Милутин,

мајка Дуња

и жена му Миља

и премали син Милорад.

Споменик Драгутину Авеићу (†1914) (Валуге)

Овај спомен преставља

ДРАГУТИНА АВЕИЋА

редова 1-чете 1-бат. 4-кадровачког пука

који поживи 24. г.

а погибе 15. септембра 1914. г.

борећи се са аустријанцима

за српску слободу

и отаџбину на Сенковићима.

Бог да му душу прости.

Спомен подиже

мајка Крстина,

браћа Чедомир, Радосав и Миодраг

и сестре Радојка и Перса.

Споменик Јовану Авеићу (†1916)

Овај спомен показује

ЈОВАНА У. АВЕИЋА

поднаредника

српског косовског европског осветника

који је учествово у свима ратовима

од 1912-1916. г.

који погибе за српску слободу

на Кајмакчалану

где је и сахрањен

10. октобра 1916. г.

у својој младости у 36. г.

Бог да му душу прости.

Спомен му подиже фамилија

као добром раднику и кућевнику

мајка Новка,

браћа Велимир, Тикомир,

поручник Павле и Милија

супруга Перса и син Драгомир.

Споменик Љубомиру Тотовићу (†1916) (на Коси)

Ево спомен украј пута

за ким оплакује сиротиња љута,

деца жале свога родитеља

верна љуба свога домаћина

а другови храброг јунака

са Солунског фронта.

ЉУБОМИР ТОТОВИЋ

из Шума

ратова од 1912. год. па до 1916. г.

паде на Кајмакчалану

борећи се за своју отаџбину

13. 9. 1916. год.

као храбри борац 1-чете 1-бат. 4-пеш. пука

у 38. год. у најлепшем добу свога живота.

Слава му.

Спомен подигоше

из заслуге према својој породици

брат Павле

супруга Станојка

деца Цветко и Видосав

Извор

• Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.