Моравички епитафи: Сивчина
Моравички епитафи: Сивчина су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Сивчина (Општина Ивањица).
Споменик Даниловићима – Ненаду (†1944) и Радојку (†1941) (Даниловићи)
- Спомен браће из Сивчине.
- НЕНАД ДАНИЛОВИЋ
- погинуо 1944. године
- као борац у ослободилачкој војсци
- у Црној Гори од Немаца.
- РАДОЈКО ДАНИЛОВИЋ
- отишао као добровољац
- у ослободилачку војску 1941.
- Погинуо од Немаца у Босни.
- Спомен подигла
- породица Даниловић.
Споменик Миловану Даниловићу (†1916) (Даниловићи)
- Спомен
- МИЛОВАНА ДАНИЛОВИЋА
- из Сивчине
- војника 2. чете 1. батаљона 4. пука
- 3. позива редов
- који је учествовао
- у рату Балканском и Европском
- све од 1912-1916. године
- верно бранећи
- краља и отаџбину своју.
Споменик Драгомиру Даниловићу (†1914) (Даниловићи)
- Спомен
- ДРАГОМИРА ДАНИЛОВИЋА
- из Сивчине
- војника 2. чете 1. батаљона 4. пука
- сталног кадра.
- Храбро се борећи за отаџбину
- погибе на положају Пијеску
- између Вишеграда и Сарајева
- 26. VIII. 1914. године
- у 22. години живота.
Споменик Илији Јаковљевићу (†1915) (Бауловићи)
- ИЛИЈА ЈАКОВЉЕВИЋ
- војник другог пешадиског пука
- који је погинуо у 38-ој год.
- борећи се за отаџбину
- против Аустријанаца
- 17. октобра 1915. год. на Космају.
- Бог да му душу прости.
- Овај спомен подигоше му
- брат Миладин и супруга Станица.
Споменик Крсмановић Милосаву (†1941) (Баре)
- КРСМАНОВИЋ И. МИЛОСАВ
- (...) 1912. а погибе 1941. год. у Н.О.Б.
- Слава му.
- Спомен подиже маћика Сава
- са породицом.
Споменик Роговићима – Кости (†1915) и Драгољубу (†1914) (Баре)
- Овај спомен
- представља
- КОСТУ РОГОВИЋА
- из Сивчине
- војника 3. позива
- који поживи 44. године
- а погибе 22. октомбра 1915. године
- у Лозници код Чачка
- где је и сахрањен.
- И синовац му
- ДРАГОЉУБ
- војник кадровац
- који погибе од Аустриске војске
- борећи се за своју отаџбину
- у 21. години свог млађ. живота
- 7. септембра 1914. године
- на Мачкову Камену.
- Бог да им душу проети.
- Спомен им сподижу
- брату и сину Милутин,
- мужу и синовцу Јелка,
- стрицу и брату Илија,
- оцу и братучеду Маринко,
- ђеверу и сину Совијана.
Споменик Василију Парезановићу (†1915) (Парезани)
- Спомен
- ВАСИЛИЈУ ПАРЕЗАНОВИЋУ
- из Сивчине
- војнику 1-ог позива
- кои погибе храбро борећи
- се за слободу своје отаџбине
- у својој 22. год.
- 10. децембра 1915. год.
- на Великој Ливади.
- Бог да му душу прости.
- Спомен му подигоше
- мајка Винка,
- брат Милорад Милосав
- и сестра Перса.
Споменик Владимиру Калушевићу (†1916) (Поред банског пута Ивањица-Јавор)
- Браћо и сестре
- овај спомен представља
- један од оних многобројних
- српских соколова,
- на чијим се палим костима
- подиже слобода
- и постиже уједињење
- нашег троименог народа СХС.
- Храбри српски добровољац
- ВЛАДИМИР Љ. КАЛУШЕВИЋ
- рез. поднаредник I чете II-ог батаљона
- добровољачког одреда
- п. пуковника Војина Вука Поповића
- учествујући у Европском рату од 1914. год.
- нарочито се истакао у одбијању напада
- Аустријанаца долином Моравице
- у јесен 1914. у Ариљском пољу
- у гоњењу ових из Србије 1914. год.
- и у свим осталим борбама
- за време повлачења српске војске у јесен 1915.
- а потом доцније борећи се храбро
- за ослобођење своје поробљене отаџбине
- положи свој млађани живот
- у борби са небраћом и крволоцима
- Бугарима на Солунском фронту
- Сива Стена Кајмакчалан
- октобра 1916. год.
- у цвету своје младости
- у 25. год. живота свог.
- Спомен подигоше свом јединцу
- Љубисав и Милосава
- Калушевић из Рокци,
- ср. Моравичког окр. Чачански.
Споменик Аксентију Радишићу (†1915)
- АРСЕНИЈЕ РАДИШИЋ
- из Рокци
- регрут I чете III-ег батаљона
- 31. пука Хајдук Вељко,
- а који испусти свој племенити живот
- у најлепшој својој младости 21-ој год.
- у далеком свету
- од својих милих и драгих
- у Штипу
- 9-ог марта 1915.
- Бог да му душу прости.
- Спомен му подиже
- ожалошћени отац Милинко,
- мајка Вукосава,
- сестре Милисава Станојла и Сара.
Крајпуташ Мијату Калушевићу (†1915) (поред пута Ивањица-Јавор)
- МИЈАТ КАЛУШЕВИЋ
- из Рокци
- војник I чете IV батаљона IV пука I позива
- који поживи 33. г.
- као добар и поштен грађанин
- а погибе на положају Јавор-ју
- борећи се за своју отаџбину
- од небраће Бугара
- 6. новембра 1915. године.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше
- бивша супруга Милисава
- са садашњим мужем
- Рајком Калушевић.
Извор
уреди- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.