Моравички епитафи: Кушићи

Моравички епитафи: Кушићи су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Кушићи (Општина Ивањица).


Крајпуташ Павловићима – Николи (†1915) и Обраду (†1916) (поред пута Ивањица-Јавор)

Спомен
НИКОЛЕ ПАВЛОВИЋА
из Кушића
кои је часно и поштено
поживијо 59. г.
а умро 30-ог новембра 1915. год.
Бог да му душу прости
и сина му
ОБРАДА
као војника II чете I батаљона 1-ог пука
кои је као борац погинуо у 1916. год.
у 27. години свог живота.
Овај спомен подиже мужу и сину Петра
и сна свекру и свом мужу Милорада
и унук-син Милосав.


Крајпуташ браћи – Михаилу Петронијевићу (†1914), Мијаилу Бошковићу (†1913) и Душану Бошковићу (†1916) (поред пута Ивањица-Јавор)

Да би се створила
наша велика и уједињена држава
дала сам све што сам имала,
оно што ми је најмилије
— моја три сина:
МИХАИЛА ПЕТРОНИЈЕВИЋА
кои као жанд. Каплар
Подринског жанд. Одреда
ордонанс штаба Дринског
и умро 1. jануара 1914. год.
у (...)
МИЈАИЛА БОШКОВИЋА
кои као редов 3. чете 1. бат. IV пеш. Пука
умре од колере јуна 1913. г. у Велесу,
и
ДУШАНА БОШКОВИЋА
кои као редов 3. чете II поз.
погину на Солунском фронту
септембра 1916. год.
Они сви тројица
дадоше своје млађане животе
за ослобођење и уједињење нашег народа
и оставише своје кости на бојном пољу
а мене оставише саму самохрану
да их оплакујем док сам жива.
Овај биљег који ћу уместо моја 3. Сина
гледати за кратко време мог живота
подиже им од уштеђене инвалидске потпоре
мајка Синђа уд. из Деретина
1921. г.


Крајпуташ браћи Рацић – Вукоти (†1914) и Радојку (†1915) (поред пута Ивањица-Јавор)

Спомен умрлих ратника
браће РАЦИЋА.
ВУКОТЕ
војника 7-ме брдске батерије
Дрин. артиљ. Пука
храброг борца противу непријатеља
Турака и Бугара
који је одликован за храброс,
а умро 7. маја 1914. год.
у 28. год. свог живота,
у Кривој Паланци у Македонији
и рођеног му брата
РАДОЈКА
војника 1. чете 1. батаљона 13. п. пука
који умре 5. фебр. 1915. год.
у 20. години у Штипу.
– Синови бив. Саве Рацића
из Деретина.
Спомен овај подиже им
ожалошћена мајка Станојка
и брат од стрица Ђурђе,
сестре Роса Станка и Станица.


Крајпуташ Љубисаву Дабовићу (†1876) (поред пута Ивањица-Јавор)

Знак овај показује тело покојнога
ЉУБИСАВА ДАБОВИЋА
из Кушића
бившег војника 1-ве кл. Баталиона
Моравичко Ужичке бригаде
кои је у 21. год. живота свога
за славу и слободу народа србског
храбро борећи се против Турака
погинуо у борби на Калипољу
24. јунија 1876. год.
Бог да му душу прости,
и син његов
НОВИЦА
од 3. г. Умре
12. августа 1876. год.
Биљег оваи подигнуо
едином сину и унуку
Никола Дабовић
са снаом Анђелијом.


Крајпуташ непознатом војнику (†1876) (поред пута Ивањица-Јавор)

(...)
баталиона Моравичко Ужичке бригаде
кои је у 24. год. Живота
свог под Владом Књаза Милана Обреновића IV-ог
за славу и слободу народа србско
храбро борећи се против Турака
погинуо у битки на Калипољу
24. јунија 1876. год.
Израдио Мијаило Поповић
из села Свјештице.

(Споменик је преломљен и нема горње половине са именом покојника.)


Крајпуташ непознатом војнику (†1876) (поред пута Ивањица-Јавор)

(...)
за крст часни и слободу златну
борећи се с Турцима
21. август. 1876. г.
на Кушићима погинуо.
Никола је био човек
кога сваки његов пријатељ
и познаник морао оплакати
а родом из Кожани од Битола.
Овај споменик подиже му
супруга Тодора
и синовац его Никола.

(Споменик је преломљен и нема горње половине са именом покојника.)


Крајпуташ браћи Веђић – Милану (†1915) и Велисаву (†1923) (Веђића чесма, поред пута Ивањица-Јавор)

Браћа ВЕЂИЋИ.
МИЛАН
из Кушића
војник 13. Кадровачког пука
умре у свои 21. год.
у Прилипу од ратних напора
25. фебруара 1915.
и брат
ВЕЛИСАВ
војник 31. Кадровачког пука
митраљеског оделења.
Он умре у 21. години
у Загребу 5. фебруара 1923. год.
Бог да им душу прости.
Спомен подижу мајка Ивка,
браћа Мијаило Миломир
сна Љубица и синовица Миља.


Крајпуташ Миливоју Веђићу (†1914) (Веђића чесма, поред пута Ивањица-Јавор)

Спомен
МИЛИВОЈА ВЕЂИЋА
из Кушића
војника 4. Пука II позива
погибе борећи се са Аустријанцима
за слободу и отаџбину
августа 1914. год.
у (...)
Спомен подиже синовац Страин
и зет Сава Зечевић.


Крајпуташ Радосаву Ранђићу (†1913) (Бадњина, поред пута Ивањица-Јавор)

Спомен
РАДОСАВА РАНЂИЋА
из Кушића
кадровског каплара 2-ге чете 1-ог бат. II-ог пука
који участова у свима борбама са Турцима
а погибе од проклетих Бугара
пред Штипом 17. јуна 1913. године
у најлепшем цвету своје младости у 23. год.
Овај спомен подиже
отац Живојин и брат Миливоје.


Споменик Милоју Стаменићу (†1915) (Басаре, на гробљу)

Спомен
МИЛОЈА СТАМЕНИЋА
из Кушића
који поживи 37. год.
а погибе 7. 9. 1915. г.
на положају Космају
у борби против Аустрије,
као војник II ч. I б. III пеша. II поз.
Спомен подигоше му
мајка Василија
жена Станисава
ћерка Ковиљка и Стојка
са помоћу (...)


Споменик Драгомиру Басарићу (†1916) (Басаре, на гробљу)

Овај студени спомен
показује вечну успомену
и врлине храброг српског војника
и каплара II позива
ДРАГОМИРА БАСАРИЋА
кои поживе 32. го.
а погибе на Солунском фронту
1916. год.
за крс часни и слободу Србије
а на превелику жалост
своје супруге преволи у вечност
своју једину ћерку Илинку
у 19. год. свога живота
а умре 28. маја 1920. год.
Бог да им душу прости.
Спомен подиже верном другу
и јединој ћерци.


Споменик браћи Павловић – Милосаву (†1915) и Глишу (†1915) (Павловићи, на гробљу)

Овај спомен представља хероје
браћу ПАВЛОВИЋА
МИЛОСАВА и ГЛИША
из Кушића.
МИЛОСАВ
војник 3. чете 1. бат. 4. п. пука
који херојски погибоше
борећи се са Варварима Бугарима
за своју отаџбину.
Милосав погибе
на положају у Владичином Хану
7. XI. 1915. г.
ГЛИШО
војник 4. чете 4. бат. 13. п. пука
а погинуо на положају Брегалници
8. XI. 1915. г.
Овај спомен подигоше
Ђуле и Јованка са синовима
Аврам, Радивоје, Перко, Миљко и Драгојле
браћа.
И овде је сарањен
њин брат Радомир од 3. г.


Споменик Микаилу Татовићу (†1916) (Павловићи, на гробљу)

Спомен
МИКАИЛУ ТАТОВИЋУ
из Кушића
кои погибе као војник
I чете I бат. 17. пеш. пука Дрин. дивиз. 1. поз.
који погибе 2. августа 1916. год.
на Солунском фронту
у својој 23. г. свога века
и спомену своју мајку Томанију
која поживи 80. год.
а умре 26. септембра 1925. год.
Спомен подиже из поштовања
својој мајци и брату Мијаило
и сна деверу и свекрви Милорада.


Споменик Веђићима – Милошу (†1915), Миливоју (†1914), Ракићу (†1920) и Светолику (†1915) (Павловићи, на гробљу)

МИЛОШ ВЕЂИЋ
каплар артиљерац
поживи (...) год.
а погибе
20. фебруара 1915. год.
МИЛИВОЕ ВЕЂИЋ
војник
погинуо у своји 40. год.
21. Августа 1914. год.
на Сувој Гори у Босни.
РАКИЋ ВЕЂИЋ
поживео часно као домаћин
(...) а умро 1920. год.
СВЕТОЛИК ВЕЂИЋ
војник (...) регрут
погинуо у Штипу
15. фебруара 1915. год.
(...)


Споменик Луки Милојевићу (†1916) (Павловићи, на гробљу)

ЛУКА МИЛОЕВИЋ
Спомен
ЛУКЕ МИЛОЈЕВИЋА
обвезник последње одбране
који умрије у ропству
у Нежидору 10.3-ег 1916. г.
у свои 48. г.
Овај спомен сподигоше му
супруга Ката
и браћа Илија, Велимир, Манојле
синовица Ангелина
и синовац Гојко Милојевић.


Споменик Поповићима – Саву (†1917), Владимиру (†1916) и Велимиру (†1917) (Равна Гора-Локва)

Ој путниче мили роде
стани овде и прочитај ово:
Спомен
САВА ПОПОВИЋА
из Равне Горе
као поднаредник артиљериског пука
првог позива.
Тек што беше
у најлепшем цвету младости
за слободу му кости осташе
од Бугара на Груништу код Солуна
у свои 29 година.
Збогом брате, децо и премила жено
богом свету мој премили цвету
ја се више повратити нећу.
Споменик подижу
мајка Миљка брат Љубо
жена Петра син Благоје кћи Радолија
стрина Борика.

Друга страна споменика:

Споменик
ВЛАДИМИРА ПОПОВИЋА
из Равне Горе
који поживе 42. године,
а погинуо као војник
I трупне коморе II пука II позива
на Солунском фронту
26. октобра 1916. године.
У рату погинуо за отаџбину.
Споменик подиже супруга Десимирка,
деца Милан Величко.

Трећа страна споменика:

Споменик
ВЕЛИМИРА ПОПОВИЋА
из Равне Горе
поживе 51. Годину
као омиљен друг међу друговима
и као угледан и честит домаћин
у својој околини
а умро 1. јуна 1917. у ропству,
далеко од својих у логору
Нежидеру у Аустрији.
Интерниран 1916. године
од своје куће
као кмет села Равне горе.
Спомен подижу жена Борика,
ћери Лена и Милева зет Товило,
Радисав Милош
унуци Василије и Периша.


Споменик Рајку Брадићу (†1916) (Равна Гора, Брадићи поред сеоског пута)

РАЈКО БРАДИЋ
Споменик каплара
коњичког командира
кои борећи се
са Краља и отаџбину
као жандар
погибе на положају
Кајмакчалан 1916. г.
у своји 28. година.
Спомен подижу (...)


Споменик Владимиру Вуловићу (†1915) (Равна Гора, Брадићи, на гробљу)

ВЛАДИМИР ВУЛОВИЋ
(...)
умро ко војник у Обреновцу
31. марта 1915. г.
где је сахрањен.


Споменик Милошу Брадићу (†1916) (Равна Гора, Брадићи, на гробљу)

МИЛОШ БРАДИЋ
војник четвртог пука
кои у 25. год. положи живот
за опстанак српског рода
16. 9. 1916.
на крвавом положају
Кајмакчалану.


Споменик Витомиру Брадићу (†1915) (Равна Гора, Брадићи, на гробљу)

Спомен
ВИТОМИРА БРАДИЋА
из Равне Горе
војника I чете III батаљона 13. Пука
рођен 28. 4. 1895. г.
а умро 2. фебруара 1915. г.
у Штипској војној болници
као кадровац...


Споменик Тикомиру Поповићу (†1916) (Равна Гора, Поповићи, на гробљу)

Споменик
ПОПОВИЋ ТИКОМИРА
земљорадника из Равне Горе
кои борећи се
за краља и отаџбину
погибе 1916. г.
у борби са Бугарима.
Споменик подижу синови
Добривоје Будимир и Војимир
и мајци Ковини.


Споменик Цветку Поповићу (†1916) (Равна Гора, Поповићи, на гробљу)

ПОПОВИЋ ЦВЕТКО
из Равне Горе
честит домаћин
погибе 1916. г.
као војник Јаворске бригаде
у борби са Бугарима
у Македонији
пао за слободу.
Спомен подиже син Матије.


Извор

уреди
  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.