Моравички епитафи: Комадине
Моравички епитафи: Комадине су преписи текстова уклесаних на кенотафима у селу Комадине (Општина Ивањица).
Споменик Момиру Маричићу (†1914) (на гробљу)
- Спомен МОМИРА К. МАРИЧИЋА
- из Комадина
- војника 13. п. пука Хајдук Вељка
- који поживи 21. год.
- и умре 1914. год.
- у Штипу од болести тифуса.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше му ожалошћени
- отац Коста мајка Перуника
- браћа Милосав и Ђурђе.
Споменик Дерагољубу Лишанину (†1915) (на гробљу)
- ДРАГОЉУБ син Луке ЛИШАНИНА
- из Комадина
- војника чете 1. Б. 13. пеш. Хајдук Вељка
- кои положи свој живот
- на бранику своје отаџбине
- у најлепшем цвету у 21-ом лету
- од ратних напора, од тифуса тешке болести.
- Који умре у Стублинама у болници
- 11-ог феб. 1915. год. где је и сахрањен.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подиже му отац Лука
- брат Благоје
- синовци Радисав, Бранко и Радосав.
Споменик Вукоману Лишанину (†1915) (на гробљу)
- Ој путниче мили роде
- умољено стани овде
- те прочитај овај спомен
- ВУКОМАНА ЛИШАНИНА
- из Комадина,
- војника 17. кадр. пука Хајдук Вељка
- који поживи 20. г.
- а умро 16. јануара 1915. г.
- који у својим годинама младог века
- уцвјели своје родитеље
- да вечито за њим оплакују
- за својом диком за српским војником,
- који сам био јединац у оца и мајке.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше му родитељи
- отац Ника мати Достана
- стриц Пантелија и сестре.
Споменик Кости Лишанину (†1918) (на гробљу)
- Ој путниче мили роде
- ти не жали мало стати
- овај спомен прочитати
- моје име поменути
- КОСТЕ ЛИШАНИНА
- из Комадина
- кои поживи 40. год.
- а умро 17. децембра 1918. год.
- у Скопљу
- по повратку у своју милу отаџбину,
- по великим мукама и трудби својој
- на Солунском фронту
- а на бранику своје отаџбине
- на Кајмакчалану
- добио је за каплара
- 4. пука I батаљона бојне коморе
- III позиви.
- Бог да му душу прости.
- Спомен сподигоше му
- синови Воислав Стеван Витомир
- жена Јуца и кћи.
Споменик Милану Виторовићу (†1915) (Лазови)
- Ој путниче мили брате
- приђи само мало ближе
- и прочитај овај спомен
- МИЛАНА ВИТОРОВИЋА
- из Комадина
- који поживо 32 г.
- а погибе 14. 2. 1915. г.
- код Обреновца на Забрежју.
- Покојник бијо је храбар борац
- и признат код другова
- и домаћин добар.
- Овај спомен сподигоше му
- из поштовања брат Милутин
- покојника синови
- Милован, Светислав, Вучић, Драгомир
- и жена Милева.
Извор
уреди- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.