Викизворник

Моравички епитафи: Братљево

Моравички епитафи: Братљево су преписи текстова уклесани на споменицима у селу Братљево (Општина Ивањица).

У питању су кенотафи - „споменици над празним гробом”, подигнути крај путева који воде кроз село и у порти капеле.


Крајпуташ Алексију Маричићу (†1913) (Перковићи)

Спомен
АЛЕКСИ МАРИЧИЋУ
трубачу IV-ог пука 1-ог позива
из Буткова
Наш нигда незаборављени брат
који свечано бранећи краља и отаџбину
изненада од небраће Бугара
погибе 17-ог јуна 1913. год
у Овчем пољу где је и сахрањен
у 26-ој години,
ком оста девојка испрошена
за навек заборављена.
Ми фамилија занавек
да оплакујемо Алексу у даљини
гледајући овај жалосни спомен
који га подижу из благодарности
браћа Микаило, Војин
синовци Драгољуб и Богољуб.


Крајпуташ Вукоти Миловановићу (†1914) (Окрајак)

Спомен
ВУКОТИ МИЛОВАНОВИЋА
из Братљева
војника I чет. 1-ог бат. Краг. Трупа
кои поживи 21. г.
а умре 1. октобра 1914. год.
у Војној болници у Крагујевцу.
Бог да му душу прости.
Слава му.
Спомен подигоше му
отац Јовица мајка Милица
сестре Радованка и Радолија
и зетови Ненад и Велимир.


Крајпуташ Кривокућама – Миљку В. (†1914) и Вукоману (†1926) (споменичка група)

Ево споменика дичних војника
палих бораца за народно право
МИЉКО В. КРИВОКУЋА
из Братљева
војник 4-ог пеш. пука I позива
поживи 28. год.
а погибе за српску слободу
од Бугара код Штипа
17. јуна 1914. год.
и синовац му
ВУКОМАН
а син БОЈО
који поживи 22. год.
а умре у Суботици
као војник кадровац железничке чете
26. децембра 1926. године.
Бог да им душу прости.
Овај спомен подигоше им
синовцу-унуку Лука,
брату-сину Бојо,
брату-синовцу Љубо, Божо, Драгиша,
сину-унуку Синђа,
деверу-синовцу Станица,
деверу-сину Станија, оцу-брату (...)


Крајпуташ Љубисаву Радојичићу (†1915) (споменичка група)

Спомен
ЉУБИСАВА РАДОЈИЧИЋА
из Ровина
који поживи 33. год.
као поднаредник I чете
првог бат. II-ог пука Дринске дивизије
који је учествовао у рату
против Аустро Немаца и Бугара
од 1912. до 1915. год.
Рањен на Свирачкој караули
7. новембра
а умро у болници у Приштини
10. новембра 1915. г.
Спомен подигоше
отац Радосав,
браћа Борислав и Тијосав.


Крајпуташ браћи Маричић – Божу (†1916) и Милети (†1914) (споменичка група)

Ево споменика дичних војника
палих бораца за народна права
БОЖО МАРИЧИЋ
из Братљева
војник кадровац
I ч. I бат. IV п. Пука
који поживи 23. год.
а погибе за српску слободу
од непријатеља на положају
Кајмакчалану 1916. г.
и
МИЛЕТА МАРИЧИЋ
војник 3 батаљона 4. п. Пука
а погибе за српску слободу
у својој младости у 26. година
на положају Крстацу
од Аустро-Немаца 1914. године.
Бог да им душу прости.
Спомен сподигоше им
ожалошћени родитељи
отац Миленко, мајка Станојла
и брат Тикомир.


Крајпуташ Добросаву Радојичићу (†1916) (споменичка група)

Спомен
ДОБРОСАВА РАДОЈИЧИЋА
бив. војника I чете,
I батаљон IV пук, II позива.
Он је рањен од Бугара
на Солунском фронту
а умро у Бизерти Африка
22. новембра 1916. год.
у својој 40. г.
Бог да га прости.
Овај спомен подигоше му
жена Магда (...)


Крајпуташ Милосављевићима – Милисаву и његовим синовима: Милошу (†1916), Радомиру (†1915), и Драгољубу (†1915) (споменичка група)

Спомен
МИЛИСАВА М. МИЛОСАВЉЕВИЋА
из Ровина
који заједнички
међу својим синовима
падоше на олтару своје отаџбине,
борећи се за крст часни
и слободу златну,
и синови му
МИЛОШ
који погибе на Кајмакчалану
од небраће Бугара
13. септембра 1916. год.
РАДОМИР
који погибе 14. октобра 1915. године
у борби са непријатељем
на положају у Пожаревцу
и
ДРАГОЉУБ
који је умро 3. јануара 1915. године
у Штипу од тешке болести тифуса.
Сви четворица падоше као хероји
на бранику своје отаџбине.
Бог да им душу прости.
Спомен подигоше им
Лука син-оцу и браћи,
Илинка супруга мужу,
мајка синовима,
Светомир унук дједу
и синовац стричевима.


Крајпуташ Вуку Јекићу (†1915) (споменичка група)

Спомен
ВУКА ЈЕКИЋА
из села Ровина
погинуо октобра 1915. године
у борби са Бугарима
као наредник.
Рођен 6. децембра 1889. године,
живео 26. година.
Бог да му душу прости.
Овај спомен подиже му Радош,
жена (...) мајка (...)


Крајпуташ Миленку Ђуровићу (†191?) (споменичка група)

Спомен
МИЛЕНКО ЂУРОВИЋ
вој. I чете II бат. IV пука II позива
умро 20. јануара
у вароши Сиодиадор у Француској
у својих 40. г.
борећи се за слободу своје отаџбине.
Овај спомен подиже му
супруга Вукосава, отац Вељко
и синови Страјин и Богољуб.


Крајпуташ браћи Остојић – Радојици (†1915) и Милутину (†1916) (споменичка група)

Браћа ОСТОЈИЋ
војници 4-ог пука оба
РАДОЈИЦА
у 24. години
погибе у Алони
13. 2. 1915. год.
МИЛУТИН
I чете
погибе на Кајмакчалану
10. 9. 1916.
Учествовали су у свим ратовима,
борили се за отаџбину.
Бог да им душу прости.
Спомен подижу
браћа Милош, Божидар
супруга Ђулка,
синовац Милан.


Крајпуташ Миљку Јеротијевићу (†1914) (споменичка група)

Спомен
МИЉКА ЈЕРОТИЈЕВИЋА
поднаредника 1-ве чете
I батаљона 4-ог пука
који поживи 28. год.
а погибе на Мачковом Камену
1914. год.
бранећи своју отаџбину
и слободу.


Крајпуташ Рајку Бојовићу (†1914) (споменичка група)

РАЈКО БОЈОВИЋ
из Глеђице
погинуо у рату 1914. године.
Спомен му подижу
кћи Радованка,
зет Драгомир,
унук Милутин,
Милица и Мирјана.


Крајпуташ Добросаву Ћурчићу (†19??) (споменичка група)

Спомен
ДОБРОСАВА ЋУРЧИЋА
из Ровина
војника 4-ог пеш. Пука
II-ог позива,
живи 42. г.
који даде свој живот
за отаџбину
(... даље оштећено)


Крајпуташ Миаилу Б. Лазовићу (†1914) (споменичка група)

У даљини на мукама
неће српско цвеће нићи
поручите мојој деци
ја им нећу никад стићи.
МИАИЛО Б. ЛАЗОВИЋ
из Братљева
војник I чете I бат. 4 пука II позива
кои поживи 34. г.
као часан и умиљат човек,
учествовао у борбама
турски, бугарски и светскоме рату
а погибе 14. јула 1914. г.
као херој борац на Вишеграду
од проклетих германа
за спас вере миле отаџбине Словена.
Спомен подиже му син Марјан,
браћа Наредник Недељко
и Милош,
братучеди п. поручник Петар,
Љубо, Славко, Жарко,
ујна Станојка,
снаје Андра, Милица, Мара
и синовица Наста.


Крајпуташ Десимиру Нешовићу (†1914) (споменичка група)

Једини син тужног оца и мајке
пиште и жале свог јединца
ДЕСИМИРА НЕШОВИЋА
из Глеђице
војника сталног кадра
најлепшег цвета од 20. лета,
укиде га ратна клета
са овог света.
Погибе 1914. године.
Бог да га прости.
Спомен подижу
за навек тужни
отац Љубисав, мајка Марица
и задруга куће.


Крајпуташ Бојовићима – Станку (†1913) и Марку (†1915) (споменичка група)

Спомен
СТАНКА БОЈОВИЋА
војника I чете I батаљона IV п. Пука
умро у Штипу 23. 12. 1913. год.
Остави своје миле родитеље
да за њим до века тугују.
Заблиста се као роса
покоси га смртна коса:
Судбина те узе млада
пропаде нам нада.
Спомен
МАРКА
из села Глеђице
вој. који поживе 55. год.
погибе 1915. год.
у свету
(...) мајка Радојка,
сестре Тијана, Ивана, Стеванија и Станија.


Споменик Драгићу М. Ивковићу (†1915) (порта капеле)

Спомен
ДРАГИЋА М. ИВКОВИЋА
из Братљева
који поживи 45. г.
а погибе као обвезник
последње одбране
1915. год. на месту Ушћу
храбро се борећи за своју отаџбину
од непријатеља Аустријанаца.
Спомен подигоше
ожалошћена супруга Слава
и синови Божидар Саво Драгомир
и мали Славко
који није свога оца упамтијо.
Остајемо тужни и жалосни
за нашим родитељом
докле смо живи.


Споменик Урошу Парезановићу (†1941) (порта капеле)

Спомен
УРОШУ ПАРЕЗАНОВИЋУ
рођен 1912. год.
који погибе 1941. год
од непријатеља.
Спомен подижу
ћерка Горгина и зет Љубиша.


Извор

уреди
  • Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Моравички_епитафи:_Братљево&oldid=124620”