* * *
Момче ухватило ђевојку
Садио драгој јабуку
Усред Доброте на воду.
Навади му се ђевојка,
Лијепа млада Добројка,
Да бере младу јабуку. 5
Млада јој стражу постави:
У поље мрке вукове,
У гране сиве соколе,
У пољу браћу мрнаре,
А младо момче скрај воде. 10
И уфатише ђевојке,
А узе младу за руке,
Ма му се моли ђевојка:
"Пушти ме, душо, до рода,
"До рода до старе мајке, 15
"Оставићу ти залоге:
"Десницу руку с прстеном."
Младо јој момче говори:
"Ђевојко, златна јабуко,
"Не бих те, душо, пуштио, 20
"За оба ока мојега,
"И за те твоја друге две."
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 271-272.
